Мистериозни уметник који рупе на улицама претвара у мозаике, за РТ Балкан: "Београд је тако жив"
За њега кажу да је анонимни уметник, "Бенкси из Лиона", а у ствари, само не даје уживо интервјуе, поручили су нам из његовог тима. Уметничко име му је Емемем и извесно време 'крпи' улице светских метропола, а недавно је мистериозно оставио свој препознатљив потпис на београдским улицама - разнобојне мозаике којима се одушевљавају сви који прођу поред њих.
Изгледа да је одушевљење обострано, пошто и сам уметник није крио симпатије према Београду и људима у њему:
"Позвао ме драг пријатељ, придружили смо му се и створили радове. Било је фантастично, много сам се забављао у Београду, ви сте искрени људи и знате како да се забавите, а то су два квалитета која заиста ценим. А уз то је град тако жив... Надам се да ћу се ускоро вратити", истиче уметник за РТ Балкан.
Потез у Београду који је изабрао да 'исцели' својим радом је у самом центру и врви од људи, гужви у саобраћају, достављача "фастфуда" који јуре као стреле. Питали смо га зашто је баш изабрао Француску, Добрачину и друге улице на Дорћолу да ту остави свој траг:
"Изабрао сам центар града да створим радове, како би били видљиви свима, што већем броју људи, али пре свега због поезије која се може осетити", нагласио је. Наравно да је овај корак био пун погодак и да су сви приметили "хирурга асфалта", те рекације и усхићеност на мрежама нису изостале.
Цео живот ће попуњавати рупе
Пре пре него што је постао то што јесте био је визуелни уметник у једном андерграунд колективу у Лиону. Занимала га је керамика и мозаици, постављао је дивље инсталације на улицама, бавио се дизајном и обнављањем старих мозаика.
Пут се отворио оног дана када је настао први "флакинг" у рупи на путу испред радионице:
"Било је неизбежно да се појави овај први 'тротарски фластер'. Пуштио сам своје руке да зацеле асфалт, али све што ми се раније у животу догодило довело ме је до овога", каже.
Усавршио своју технику коју је назвао "флакинг", изведену од француске речи flaque (локва), и узео псеудоним Емемем, "поправљач асфалта".
Гледајући своје прво дело постављено у земљу и примећујући ефекат који је имало на пролазнике, било му је јасно да ће цео живот попуњавати рупе.
Звук мопеда и надимак
Емемем каже да је свој надимак извео из звука свог мопеда када креће у флакинг мисије, а псеудоним служи као заштита од потенцијалне незаконитости његових поправки. Он наставља да ствара, поправља, крпи, а снажно га мотивишу питања као што су "колико далеко може да посеје своје тротоарске поеме" или "у којој мери могу дела бити обогаћена смислом и снагом у зависности од свог контекста".
