Транспортни систем руске престонице чини неколико видова транспорта. Московски метрополитен је свакако најпознатији и најупечатљивији од њих, али ту су трамваји, тролејбуси, аутобуси, као и "летећи" метро који као да левитира изнад града. О транспортном систему руске престонице постоје бројне занимљиве приче, а неке од њих су ушле у историју.
Јавни превоз се појавио још у 19. веку и превозио је до 10 путника
Први јавни превоз се у Москви појавио још давне 1872. године: такозване "линејке" су вукле коњске запреге, а уместо по друму, оне су се кретале шинама. "Линејка" првобитно уопште није била осмишљена како би се користила, већ да би се представила на сајму технолошких достигнућа који је организован у част јубилеја Петра I. Али, народу се овај вид транспорта толико допао да речи о његовом повлачењу из употребе након сајма није ни могло бити.
Гужве су постојале одувек, нарочито у центру престонице
Гужве у превозу нису само бољка данашњице - оне су се појавиле чим су градом почеле да се крећу прве "линејке". Посебно су били оптерећени путеви у центру престонице, па су се зато и прве станице метроа (Охотни рјад и Лубјанка) градиле у центру, не би ли се он макар мало растеретио. Да ли је то помогло? Јесте, али само делимично и привремено, јер како је растао број превозних средстава, а касније и аутомобила, гужве су се поново повећавале. Данас се за време шпица 10 километара прелази сатима.
Идеја о јединственој станици за све врсте јавног превоза
Почетком 20. века група инжењера одлучила је да се у Москви направи јединствена станица (централна) која би обједињавала све врсте транспортних средстава. Аутори пројекта су ову идеју образложили тиме да би се на тај начин путницима поједноставио превоз из било које тачке града у центар и назад. Али, убрзо након изградње те станице власт и инжењери су увидели да ово није баш најбоља идеја, јер би централна станица још више оптеретила центар града.
Цепелини за полицију како би се на ред и мир мотрило са висине
Почетком 2000-их година друга група инжењења покренула је иницијативу да се полицији доделе цепелини, како би се на ред и мир у тада већ милионској престоници они мотрили из "птичије перспективе". Иако је ово била наизглед добра идеја од ње се убрзо одустало (срећом, пре него што су цепелини купљени а новац бачен), јер овај вид транспорта никако не спада у поуздан, а још мање у безбедан.
Руска православна црква је била један од највећих противника метроа
Пројекат првог метроа појавио се још крајем 19. века, али су прве станице пуштене у рад тек 1935. године. Због чега се толико дуго чекало на имплементацију овог транспорта? Одговор се крије у религији, односно у великом отпору Руске православне цркве. "Може ли се допуустити овако грешна мисао? Зар се неће човек, створен по жељи Божијој, понизити ако се спусти у пакао", писао је престонички архијереј митрополију Инокентију.
Дан када метро није радио
Од отварања прве станице па све до данас метро није радио само један дан - 16. октобра 1941. године власти су донеле одлуку да се рад читавог система обустави како би се град припремио за евакуацију. Снабдевање струјом је прекинуто, а у подземне станице су спуштене мине (за сваки случај), што је код становника престонице изазвало панику. Већ сутрадан је одлучено да се метро поново пусти у рад и од тада се овај вид транспорта никада није укидао ни на минут, а поготово не на дуже.