Тачно пре 67 година, 4. октобра 1957. године у Земљину орбиту је лансиран први вештачки сателит на свету. Сателит, који је постао прво вештачко небеско тело, на орбиту је изнела ракета-носач Р-7 са 5. научно-истраживачког испитног полигона Министарства одбране СССР, који је касније добио назив космодром Бајконур. Лансирање првог вештачког сателита означило је почетак космичке ере човечанства, а по Спутнику-1 је названа равница на Плутону, пречника 1492 км.
Идеју о лансирању беспилотних апарата, који би могли постати вештачки сателити Земље, научници су одавно предлагали. Теоретски, сви су разумели да међупланетарна путовања не могу почети без истраживања које би спровели ти апарати. Недостајало је најважније - транспорт који би доставио такав апарат у орбиту. Али конструктори као што су Сергеј Корољов и Валентин Глушко прешли су од теорије на праксу и успели да идеју претворе у стварност.
Сателит је отишао у свемир на балистичкој ракети
У арсенал Совјетске армије ушла је прва интерконтинентална балистичка ракета на свету. Те 1957. године чудесна ракета је беспрекорно стартовала и, прелетевши читаву земљу, достигла одређену тачку на Камчатки. То је био изузетно важан догађај не само за војску већ и за научнике: постало је јасно да постоји ракета способна да прва на свету савлада Земљину гравитацију. И Корољов је "измолио" од руководства ракету за мирни, космички лет."Спутњик-1" је лансиран на ракети-носачу "Спутњик", направљеној на основу интерконтиненталне балистичке ракете "Р-7".
На њеној бази је створен низ ракета-носача средње класе, захваљујући којима није само лансиран први вештачки сателит Земље, већ и први космонаут - Јуриј Гагарин.
Од идеје до реализације за мање од годину дана
Пројектовање "Спутњика-1" је започето у новембру 1956. године. Већ у септембру 1957. је успешно прошао сва тестирања на вибрационом и термичком стенду.
"Спутњик" се састојао од полиране металне сфере пречника од 58 центиметара и са четири спољне радио-антене за емитовање радио-импулса. Радио-аматери су могли да открију његов радио сигнал, а орбитални нагиб и трајање орбите омогућили су да путања лета покрива готово читаву насељену Земљу.
Тело је било од алуминијума, а у његовој унутрашњости, напуњеној инертним гасом под притиском, специјални уређај одржавао је температуру неопходну за рад радио-предајника и акумулатора.
Количина електричне енергије била је довољна за тронедељни рад сателита. На спољашњем делу "Спутњика" налазиле су се четири антене дужине 2,4 метара односно 2,9 метара. Укупна тежина сателита била је 83,6 килограма.
Лансирање је за мало било неуспешно
Упоредо са првим сателитским сигналима, стигли су и резултати обраде телеметријских података, који су показали да је само делић секунде делило лансирање од неуспеха.
Пре старта, један од мотора је каснио, а време за улазак у режим се строго контролисало. Једна секунде више, и дошло би до аутоматског отказивања лансирања. Међутим, мотор је достигао потребан режим рада мање од секунде пре контролног времена.
На 16. секунди лета, систем за пражњење резервоара (СОБ) је отказао. То је довело до повећане потрошње горива у централном мотору, који се искључио 1 секунду раније него што је планирано.
Тек када је сателит направио два круга око Земље, научници су напустили своје позиције на Бајконуру и обавестили Москву о успешном лансирању. Корољов је стао пред колеге: "Данас се остварило оно о чему су сањали најбољи умови човечанства!.. Почео је јуриш на свемир. И прва земља која је прокрчила пут у свемирски простор била је наша земља... Дозволите ми да вам честитам овај историјски датум!"
Истог дана се одржавао међународни конгрес о астронаутици у Барселони.
Академик Леонид Иванович Седов имао је част да објави сензационалну вест о лансирању "Спутњика-1" у орбиту. Имајући у виду да су због тајности, руководиоци совјетског космичког програма били непознати широј јавности, Леонид Седов постао познат као "отац Спутњика".
Лансирање је померено за 2 дана раније због Американаца
Лансирање је било заказано за 6. октобар 1957. године - месец дана пре 40. годишњице Октобарске револуције. У случају да лансирање не успе, Корољов је надао да ће добити дозволу за поновни покушај пре обележавања празника. Али крајем септембра совјетски научници су сазнали да су Американци планирали конференцију 6. октобра под сензационалним насловом "Сателит над планетом". Ово је изазвало забринутост да можда и они планирају лансирање свог апарата. Шпијуни су известили да није било приметних припрема међу Американцима, али Корољов је, за сваки случај, да би био сигуран, убедио своје надређене да помере лансирање на 4. октобар.
Изузетан политички значај
Лансирање сателита имало је огроман политички значај. Цео свет је видео његов лет, а сигнале су могли да приме сви радиоаматери широм света.
Ово је противречило већ уврежемом мишљењу да је Совјетски Савез технолошки заостао за Америком. Лансирање "Спутника" снажно је уздрмало углед САД. У западној штампи појављивали су се наслови попут: "90 процената прича о вештачким сателитима Земље долазило је из САД. Испоставило се да је 100 процената овог дела урадила Русија..."
"Спутњик" је тачно три недеље слао сигнале и тако омогућио провере основних поставки лета у васиони.
Заћутао је 26. октобра 1957, када су му се истрошиле батерије, али је наставио да се креће око Земље. После 93 дана, 1.400 обртаја око планете и око 60 милиона пређених километара, овај "пионир" васионске ере зашао је 4. јануара 1958. у густе слојеве атмосфере, где је изгорео.
После "Спутњика 1" лансирана је серија сателита под тим именом.