"Ови обрасци често подсећају на зависности од супстанци. Када се младим особама ускрате дигитална средства, јављају се бурне реакције, а продужено коришћење телефона или других дигиталних уређаја може довести до промена у понашању", рекао је Митровић за ТВ К1 .
Он је додао да се деца навикавају на телефон још у најранијем узрасту, наводећи пример родитеља који детету у хранилици дају телефон како би гледало цртане филмове, што представља рани корак ка навикавању на дигиталне технологије.
"Млада особа се затим забавља играма и друштвеним мрежама, што им одузима све више времена. Када родитељи упозоре децу на прекомерну употребу, често долази до буњења и љутње, а деца настављају да користе телефоне ноћу или на улици и у школи", упозорио је Митровић.
Он је истакао да када забавне активности на мобилном телефону трају дуже од сат и по дневно - то представља разлог за забринутост. "У том случају, већ можемо посумњати у развој зависности", рекао је Митровић.
Објашњавајући улогу родитеља, Митровић је рекао да су они свесни шта желе да постигну дајући телефон детету, али да нису свесни дугорочних последица таквог начина чувања деце, односно да неки препознају одређену врсту проблема, док други мисле да је то сасвим нормалан тренд, јер сви имају мобилне телефоне.
"Многим родитељима је потребно време да схвате да је то проблем. Неопходно је успоставити одређени режим у породици који ће подржавати здрав начин живота детета. Ако дете не спава ноћу, како ће пратити наставу? Какав ће бити његов биоритам? Ово само по себи представља ризик за здравље, а да не говоримо о садржају који може бити незгодан, скандалозан или чак опасан. О томе се мора разговарати," нагласио је Митровић.
Говорећи о друштвеним мрежама, он је рекао да оне не би требало да буду доступне деци млађој од 16 година, као и да се препоручује да деца не гледају телевизију до треће године, из медицинских разлога.
"Нажалост, у нашем друштву је ситуација другачија. Када родитељи одговоре на таква питања, на неки начин прихватају присутност детета на друштвеним мрежама и нуде савет како да се носе с негативностима и лошим реакцијама, што може довести до стигматизације детета", упозорио је Митровић.
Говорећи о позитивним странама друштвених мрежа, Митровић је рекао да оне омогућавају приступ знању и разноврсним садржајима, али да је важно да се доступност прилагоди узрасту и степену знања деце, што је улога родитеља.
"Они морају да буду способни да објасне деци потенцијалне опасности и ризике, као и начине на које се могу заштитити. Неопходно је да и деца и родитељи знају како да реагују уколико примете неприкладно понашање или садржај на друштвеним мрежама. Родитељи морају да се упознају са ризицима и опасностима које пружа интернет", нагласио је Митровић.
Новинарка Александра Петровски рекла је да је важно деци пружати здраве алтернативе у вези са коришћењем дигиталних уређаја и додала да је то задатак родитеља.
"Екрани се неће сами повући. Рани основци проводе између сат и четири сата дневно пасивно користећи дигиталне уређаје. Не можемо им одузети све уређаје, јер постоје многе корисне функције. Требало би да се фокусирамо на то како да им покажемо како се могу одговорно понашати, посебно када почињу да користе друштвене мреже", рекла је Петровски.
Она је истакла да је добра вест што се формална граница за коришћење друштвених мрежа повећава, упозоравајући да у Србији имамо забрињавајуће податке о свакодневном коришћењу друштвених мрежа међу децом узраста од девет до 11 година," објашњава она.
Стручњак за безбедност деце на интернету Катарина Јонев истакла је да родитељи морају да врше контролу садржаја који деца гледају на интернету и навела пример да је најмлађи зависник од интернета 2019. године имао само четири године.
"Нажалост, у протеклих пет година променило се врло мало. Све специјализоване болнице које се баве разним облицима зависности су пуне, а све више родитеља доводи своју децу, која нису само тинејџери, како би им пружили адекватну помоћ и усмерили их на прави пут. Циљ је омогућити им квалитетан живот без прекомерног утицаја екрана. Очигледно је да се родитељи нису довољно пробудили на ову проблематику", рекла је Јонев.
Она је додала да се данас суочавамо са екстремом да деца све млађег узраста физички и агресивно наступају према својим родитељима, нарочито према мајкама, наводећи пример мајке која је била у дилеми да ли да зове полицију, јер јој осмогодишњи син наноси озбиљне повреде.
"Сваки дом је специфичан, али не смемо дозволити да се такво понашање прихвати као нормално. Границе и дисциплина су кључне, а то се односи и на коришћење мобилних телефона. Родитељи су ти који треба да усмеравају децу у виртуелном простору, показујући им како да правилно користе друштвене мреже и све предности дигиталног света, али такође треба да поставе јасне границе у том коришћењу", нагласила је она.
Јонев је рекла да је садржај на интернету попут лавиринта у којем се деца изгубе, не знајући шта је пожељан садржај, а шта није, док велики број платформи нуди непримерени садржај који таргетира управо децу.
"Многи од њих не разумеју о чему се ради, али мисле да треба да се понашају на тај начин, што резултира стварањем негативних модела понашања. Од малих ногу, када се родитељ одлучи да да телефон детету у руке, важно је поставити смернице о томе шта и колико деца гледају. Такође, требало би да заједно гледају садржај и учествују у том дигиталном простору. Када истекне време које дете сме да проведе на интернету, телефон треба узети на леп начин и понудити здраве алтернативе", рекла је Јонев.