Монт Еверест, један од највиших врхова света, виши је за 15 до 50 метара због реке, јер долази до разарања стена и соли, које воденим током долазе до врха, наводи нова студија. Овај врх и даље расте, кажу научници, делом захваљујући спајању два оближња речна система пре десетина хиљада година.
Губитак копнене масе у сливу реке Арун, узрокује да највиши врх на свету расте до 2 милиметра годишње, нагласили су истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону.
"То је попут избацивања терета са брода. Брод постаје лакши и плута на вишем нивоу. Слично томе, када земљиште постане лакше, може да исплива на вишој тачки", објаснио је аутор студије Адам Смит за Би-Би-Си.
Притисак од судара индијске и евроазијске плоче пре 40-50 милиона година формирао је Хималаје и тектонска плоча остаје главни разлог њиховог сталног успона. Али мрежа реке Арун је фактор који доприноси успону планина, нагласио је тим научника.
Док Арун тече кроз Хималаје, он одваја материјал, у овом случају речно корито, од Земљине коре. Ово смањује силу на омотачу, следећем слоју испод коре, узрокујући да се истањена кора савија и лебди према горе. Тај ефекат се зове изостатски одскок.
Ова сила која потискује навише, узрокује да се Еверест и други суседни врхови, померају према горе, пише у истраживању објављеном у Nature Geoscience.
"Монт Еверест и његови суседни врхови расту јер их изостатски одскок подиже брже него што их ерозија истроши. Можемо да видимо како расту за око два милиметра годишње помоћу GPS уређаја и тако боље разумемо шта то покреће", наглашава други коаутор студије др Метју Фокс.
Река Арун тече из Тибета у Непал, спаја се са две друге реке, постаје Коси која улази у северну Индију, па се улива се у Ганг.
"Промена висине Монт Евереста заиста наглашава динамичну природу Земљине површине", рекао је др Ксу Хан.
Неки геолози који нису укључени у студију рекли су да је теорија веродостојна, али да је много тога у истраживању још увек неизвесно. Али се закључује да, и поред ових неизвесности, могућност да је део изузетне висине Евереста повезан са реком представља узбудљиво откриће.
"Основни процес који је идентификовао тим је савршено разуман", каже професор Хју Синклер који није био укључен у студију и наглашава да је "тешко је предвидети усецања реке тако великих сливова".