Од побољшања фокуса до јачања можданих путева, писање руком нуди неуролошке предности које модерна технологија не може да понови.
"Већина студија која у фокус ставља однос између рукописа и памћења показује да људи боље памте ствари које су записали руком него оно што су куцали на телефону, компјутеру", каже професорка Наоми Сузан Барон.
Предности писања руком делимично се могу приписати ангажовању више чула у процесу писања.
"Држати оловку прстима, притискати је на површину и померати руке да бисмо створили слова и речи је сложена когнитивно-моторичка вештина која захтева много наше пажње. Показало се да овај дубљи ниво обраде, који укључује мапирање звукова у формације слова, утиче на читање и правопис код деце", каже др Мелиса Прунти.
Одрасли такође имају користи. Студија која је укључивала 42 одрасле особе које уче арапски показала је да су учесници који су научили слова тако што су их записивали руком, брже су их препознавали, било им је лакше да их именују и били су бољи у изговору у поређењу са онима од којих је тражено да науче нове знакове куцањем или само гледањем у њих.
"Мислимо да се наши резултати могу делимично објаснити тиме што рукопис активира различите путеве ка истом концепту", каже професор Роберт Вајли.
Многи ученици пријављивали су бољи фокус, стабилнију концентрацију и боље памћење када пишу оловком уместо куцањем на тастатури, што сугерише да наше чуло додира игра виталну улогу у начину на који апсорбујемо информације, говори једна анкета која је спроведена међу 205 младих људи.
"Чињеница да нас ангажовање чула може учинити бољим ученицима може бити контраинтуитивна, али активности попут додира и покрета активирају исте области мозга које су такође укључене у учење и памћење", наглашава професорка Лиза Азиз Задех, а пише Нешнал џиогрaфик.
Активније тело, активнији мозак
"Да би се боље разумело како наша чула утичу на когницију, мозак можемо посматрати као мрежу путева", каже Одри ван дер Мер, професорка неуропсихологије.
У студији објављеној у јануару, професорка Одри ван дер Мер, и колеге анализирали су мождано скенирање 36 младих студената који су писали на два начина: дигиталном оловком на екрану и куцањем на тастатури. Истраживачи су помоћу ЕЕГ технике пратили мождану активност током сваког задатка.
Дошли су до сазнања да је цео мозак био активан када су студенти писали руком, док је много мањи део мозга био активан при куцању. Резултати су показали да писање руком утиче на различите делове мозга који међусобно комуницирају кроз таласе повезане са учењем.