Недалеко од државне границе са Норвешком, надомак Мурманска, налази се најдубља бушотина на свету - Кољска бушотина. Идеја за овај пројекат први пут се јавила 60-их година прошлог века, а циљ научника био је да истраже шта се то крије у недрима наше планете. Реализација идеје морала је да сачека још неко време, али је већ средином 1970. године коначно почело бушење рупе која је сасвим неочекивано утерала страх у кости свима - и научницима и народу.
Истраживање Земље вршено је у неколико етапа
Прва фаза истраживања недара Земље окончана је након 5 година, а научници су забележили невероватан успех: успели су да бушаћим постројењем продру на 7.263 метара испод површине. Годину дана касније отпочела је и друга етапа истраживања, која је била доста захтевнија са техничког аспекта, али је и она крунисана успехом - истраживачи су допрли до 12.000 метара дубине и уписали се у Гинисову књигу рекорда. У последњој фази руски стручњаци су још једном потврдили да за њих не постоји немогуће и други пут узастопно оборили Гинисов рекорд, зауставивши се на 12.262 метра испод површине Земље.
Открића су се низала једно за другим
Током бушења Земље научници су направили на десетине епохална открића и развејали мноштво митова о нашој планети. Добијени су подаци о томе како Земља "рађа" руде у својој унутрашњости, која је температура у Земљином језгру и слојевима који су ближи површини, а пронађено је и више од 17 врста микроорганизама који су помогли научницима да установе када је Земља "рођена". Захваљујући Кољској бушотини датум "рођења" наше планете померен је унапред за још милијарду и по година у односу на оно што се раније мислило.
Кољска бушотина је "Портал у пакао"
Најдубља бушотина на свету која води ка центру Земље народ је убрзо прозвао и "Порталом у пакао", а све због звукова који леде крв у жилама, а који се наводно чују када јој се приближите. Годинама су кружиле легенде да су то заправо крици неких натприродних бића и грешникаовоземаљских, који су заглављени у средишту Земље, али су истраживачи након неког времена одлучили да митовима стану на пут и открију одакле допиру језиви звукови - у питању је поптуно природна појава коју детектују сеизмички сензори на одређеним дубинама.
Тужан крај руске Гинисовке
Средином 1992. године Совјетски Савез одлучио је да потпуно прекине даље активности бушаћег постројења и да Кољску бушотину претвори у лабораторију за испитивање процеса који се одвијају у дубини Земље. Тих 23 центиметра, колико је пречник рупе на површини Земље, требало је да буду сасвим довољни да научници наставе свој рад на вађењу честица земље, али су се приоритети променили - финансирање је обустављено и већ 2008. године читав комплекс је демонтиран.