Магазин
Пет открића достојних Нобелове награде која нису освојила то престижно признање
Добитници овогодишње Нобелове награде за медицину за откриће микро РНК су научници Виктор Амброс и Гари Рувкун, пренели су сви светски медији. Јасно је да је било тешко предвидети ко ће је освојити, јер је сам избор, све до проглашења тајна. Међутим, постоје и многа открића за које се сматра да су такође вредна Нобела, али још увек нису освојила ово престижно признање.
Престижну Нобелову награду, основао је шведски индустријалац Алфред Нобел пре више од једног века и слави пионирски рад који може да траје деценијама. Иако не знамо ко може да буду у трци за ово посебно признање, чињеница је да постоје знајна открића у домену физике, хемије и физиологије или медицине за које се сматра да су вредна Нобелове награде.
Први људски геном
Мапирање људског генома имало је огроман утицај на биологију и друге области. Пројекат мапирања људског генома започет је 1990. године, а завршен је 2003. Разбијање генетског кода људског живота укључивало је многе истраживача из Сједињених Држава, Велике Британије, Француске, Немачке, Јапана и Кине. Овај подухват имао је далекосежан утицај на биологију, медицину и многе друге области. Један од разлога зашто пројекат можда није добио Нобелову награду је велики број људи укључених у ово достигнуће. Према правилима која је Нобел утврдио у свом тестаменту из 1895. године, награде могу да приме три особе по категорији што постаје све већи изазов због све веће сарадње у научним истраживањима, пише Си-Ен-Ен.
Револуција у лечењу гојазности
Развој лекова за мршављење који опонашају хормон зван глукагон - изазвао је револуцију у здравству последњих година. Лек који снижава ниво шећера у крви и смањује апетит има потенцијал да уведе нову еру у лечењу гојазности и стања као што је дијабетес типа 2. Три научника, Светлана Мојсов, др. Џоел Хабенер и Лоте Бјере Кнудсен, који су учествовали у развоју лека семаглутидa добили су 2024. године Lasker-DeBakey награду за клиничка медицинска истраживања.
Трансформативна вештачка интелигенција
Вештачка интелигенција (АИ) трансформише животе људи невиђеном брзином. Два имена се издвајају: Демис Хасабис и Џон Џампер, творци AlphaFold Protein Structure Database, АИ програма који дешифрује 3D структуре протеина из секвенци амино киселина, што је већ користило преко два милиона истраживача широм света. Њихов рад је већ добио престижне награде, а могућност добијања Нобелове награде за хемију није искључена.
Разумевање цревног микробиома
Велики број микроба, бактерија, вируса и гљивица, живе у људском телу, посебно у цревима, чинећи цревни микробиом. Научници су уз напредак генетског секвенцирања успели да боље разумеју њихову улогу у људском здрављу. Ова област још увек није добила Нобелово признање, али биолог др. Џефри Гордон, пионир у истраживању цревног микробиома, по многима заслужује признање за свој рад. Открио је да микробиом црева игра улогу у здравственим ефектима потхрањености, која погађа скоро 200 милиона деце широм света, и развија интервенције у исхрани које циљају на побољшање здравља црева.
Гени који узрокују рак
Седамдесетих година било је познато да се рак понекад појављује у породицама, али није се сматрало да наследне мутације играју улогу у раку дојке. Са искуством у истраживању генетских разлика између људи и шимпанзи, Мери-Клер Кинг, сада професор медицине и геномских наука на Медицинском факултету Универзитета у Вашингтону, заузела је нови приступ. Радећи много пре него што су научници имали било какву мапу људског генома, Кинг је провела 17 година откривајући и идентификујући улогу мутације гена BRCA1 у раку дојке и јајника.
Ово откриће је омогућило генетско тестирање које може да идентификује жене које су под повећаним ризиком од рака дојке, као и које кораке треба предузети да би се смањио њихов ризик, као што су додатни скрининг и превентивне операције.
