Достигнућа у медицини, боља исхрана, велнес и фитнес савети који постају кључни фактори здравља... Све ово звучи као методе које ће да продуже наш животни век, што се показало као истина у 19. и 20. веку. Међутим, запањујуће ново истраживање открива да је ова промена сада успорена, тако да повећање наше дуговечности вероватно више није опција.
"Већина људи који су данас старије доби, живи у времену које је произвела медицина", рекао је главни аутор студије С. Џеј Олшански, професор епидемиологије и биостатистике на Универзитету Илиноис у Чикагу.
"Али ови привремени медицински "фластери" не производе више година живота, што имплицира да је период брзог повећања очекиваног животног века сада завршен", додао је Олшански.
Анализа обухвата податке из осам земаља са најдужим животним веком становништва (Аустралија, Француска, Италија, Јапан, Јужна Кореја, Шпанија, Шведска и Швајцарска), Хонг Конг и САД, у периоду од 1990. до 2019. године. Све у свему, женска деца рођена 2019. у овим местима имају 5,1 одсто шансе да достигну 100 година старости, док за мушкарце процена износи 1,8 одсто.
Према студији, спроведеној заједно са истраживачима са Универзитета на Хавајима, Харварда и УЦЛА, очекивани животни век при рођењу у овим земљама се у просеку повећао само за шест и по година од 1990. године.
"Наш резултат поништава уобичајено веровање да је природна дуговечност наше врсте следећи корак, да ће очекивани животни век бити изнад данашњег", рекао је Олшански. "Уместо тога, то је иза нас - негде у распону од 30 до 60 година. Сада смо доказали да модерна медицина доноси постепено мања побољшања у дуговечности, иако се медицински напредак дешава вртоглавом брзином."
Објашњава да старија тела пате од више болести, од којих би свака могла да буде узрок смрти те особе. А ове болести које се појављују повезане су са основним процесом старења - старењем наших ћелија, ткива, органа и система органа, што је непроменљиво, преноси Си-Ен-Ен.
"Али рецимо да преокренемо те болести, елиминишемо гојазност и пушење: То и даље неће имати много утицаја на очекивани животни век, јер су многе негативне последице постојања ових стања већ ублажене фармацеутским препаратима или хируршким захватима."
Били бисмо много здравији, наравно, али дужи живот не би био загарантован.
Олшански је 1990. објавио рад у часопису "Сајенс" у којем је тврдио да је "мало вероватно" да ће очекивани животни век премашити 85 година, јер су се најзначајнији развоји животног доба већ догодили. Сада се испоставља да је ово било тачно.
У овим налазима, Олшански је рекао да треба да се фокусирамо на број година у којима је особа здрава, а не само жива. "Постоји много простора за побољшање: за смањење фактора ризика, подстицање људи да усвоје здравије стилове живота - све то може омогућити људима да живе дуже и здравије."
Олшански је рекао да ће случајеви у којима људи доживе 100 година остати изван стандарда и неће значајно повећати просечан животни век. "Било би оптимистично када би 15 одсто жена и 5 одсто мушкараца могло да доживи 100 година у већини земаља у овом веку", наводи се у његовом извештају, преноси "Њујорк пост".
Ова нова студија не укључује податке за време ковид пандемије, за коју је Олшански рекао да би "значајно" променила резултате очекиваног животног века. Он је поделио неколико генералних савета који могу помоћи људима који желе да доживе дубоку (и здраву) старост:
- Избегавајте факторе ризика у понашању који скраћују живот, као што су пушење, гојазност, дроге, седентарни начин живота и лоша исхрана.
- Слушајте своје лекаре и узимајте лекове за лечење болести.
- Колико сте здрави у млађим и средњим годинама предвиђа колико ћете вероватно бити здрави у старијим годинама.
- Вежбање и исхрана ефикасно делују не само на спречавање болести, већ и на побољшање квалитета живота у свим узрастима.
- Један од најмоћнијих предиктора животног и здравственог века су образовна достигнућа.