Данас се неке од највећих ураган у историји врло лако памте, првенствено јер носе кратко име. Ова имена нису посебно осмишљена када дође тропска олуја, већ су унапред одабрана. Али оно што је најупечатљивије је то су то имена која може да има и обичан човек - па зашто се онда асоцирају са великим олујама?
Одакле људска имена
Све до прве половине 1950. године, тропске олује и урагани пратили су се по времену и редоследу којим су се појављивали током одређене године. Ипак, ово се није показало као најпрактичније решење, те је утврђено да је коришћење кратких имена која се лако памте, која се појављују у писаној и говорној комуникацији, боље решење.
Метеоролози су закључили да именовање урагана помаже људима да их запамте и боље о њему комуницирају међусобно, као и да буду сигурнији када нека од јаких олуја погоди обалу.
Ово се показало посебно ефикасно када се два или више урагана догоде у исто време, како не би дошло до забуне. Раније би се шириле дезинформације ако се, на пример, вести о једној олуји емитују с радио станице, које би људи схватили као упозорење, а заправо би се односиле на потпуно другу територију.
Када ураган добија име
Ураган "заслужи" име када има путању ротирајуће циркулације и када брзина ветра досегне 63 километра на сат. Тропска олуја се претвара у ураган када ветар досегне брзину од 119 километара на сат.
Данас постоји шест листа с именима урагана које се користе за олује у Атлантику и североисточном Пацифику, а стручњаци су саставили листе имена урагана за већину главних океанских базена широм света. Ове листе се ротирају, што значи да ће се овогодишња листа имена урагана за сваки од океанских базена поновити за шест година.
Постоје изузеци - Светска метеоролошка организација (СМО) ставља изван употребе имена изузетно разорних урагана из законских разлога. На пример, име Катрина више није у употреби пошто је управо тај ураган направио незапамћену штету у Њу Орелансу 2005. године.
Такође, СМО је 2019. године повукла имена Флоренс и Мајкл са листе имена олуја у базену Атлантског океана, па су она замењена именима Франсин и Милтон. Урагани Флоренс и Мајкл, који су погодили обалу Северне Каролине 2018. године, изазвали су огромну штету и иза себе оставили на десетине жртава, те ова имена више нису у употреби.
У 2017. у историју су отишла имена Харви, Ирма, Марија и Нејт. У пензију је 2021. отишао назив Ида, а кад се тај списак поново буде користио 2027. године, замениће га Имани. Према СМО, од 1953. године повучена су 94 имена.
Други делови света имају сопствене системе за именовање и користе имена која су позната људима у том делу света. У централном северном Пацифику, четири листе се ротирају, са именима укључујући Ака, Неки и Унала. У западном северном Пацифику и Јужном кинеском мору, олуја сваке земље погођене у тој области добија посебно име, према "Њујоркеру".
Мушка и женска имена
Имена су испрва давана по реду алфабета (уз избегавање слова "Q", "У", "X" и "Z"), а први ураган у години добија назив које почиње словом А.
Првих 25 година од почетка именовања, тропске олује и урагани су добијали искључиво женска имена. Ово је делимично везано за традицију морнара који су својим бродовима давали имена по женама.
Праксу именовања урагана и олуја искључиво женским именима убрзо су почеле да прате и земље попут Аустралије и Новог Зеланда. Ово није нимало одушевило женску популацију метеоролога и научника, па је активисткиња Рокси Болтон јавно иступила против те праксе. Истицала је како није фер то што се жене поистовећују с катастрофама, те је покренула кампању за "равноправност", тако да урагани сада носе и мушке називе.
Испоставило се да имена такође утичу на то како се људи припремају за олују. Једна студија из 2014. је анализирала податке о смртним случајевима повезаним са ураганима током 26 година. Установљено је да су урагани са женским именима узроковали више смрти од оних који су добијали мушка имена, а ово може бити резултат неадекватне припреме. До тога је дошло зато што, према истраживањима, људи не сматрају да су олује са женским именима "довољно опасне".
Иста студија је укључивала експерименте у којима су учесници били питани да рангирају ризике од урагана након што им је показана мапа и прочитан опис интензитета. Према резултатима, ураган Александар је звучао опасније од урагана Александра, Виктор од Викторије, а Кристофер је изгледао опаснији од Кристине. Неименовани урагани су по опасности рангирани слично као и урагани са женским именима.
Ова студија је, међутим, била и доста критикована због тога што су само женска имена коришћена прије 1979. године, а предвиђања и припремљеност су готово сигурно била скромнија у прошлости, те резултати анализе архивских података могу бити непоуздани.