Данашњи велики број путника, посебно припадника млађих генерација, летење авионом доживљава као посебан вид тортуре: на аеродром треба да се стигне много пре лета, седишта су скучена и немогуће седети дуже од пар сати, а о правој храни може само да се машта - већина авио-компанија служи само воду и евентуално неку грицкалицу или сендвич. У "Златно доба" све је било потпуно другачије и по мишљењу многих, много много боље.
Испраћај до самог улаза у авион
Данас се од оних који путују опраштамо (у најбољем случају) испред пасошке контроле. Пре неколико деценија овај, као ни многи други пунктови контроле уопште није постојао, а пријатељи и чланови породице могли су путника да прате све до степеница које воде са писте до врата авиона.
Ограничења за унос течности нису постојала
Све до 2006. године авио-компаније нису имале никаква ограничења када је у питању уношење течности у кабину авиона. Безбедносне службе су ограничења увела због повећаног ризика од терористичких напада и од тада су она на снази у свим земљама света.
На лет се долазило 10 минута раније
Данас је на аеродром потребно доћи између 60 и 120 минута пред лет, како би се без журбе прошле све безбедносне контроле. Раније, у време када их није било, долазило се тек 10 минута пред лет, а карта и пасош су се показивали само једном и то на самом уласку у авион.
Мени као у ресторану
На самом почетку, комерцијални летови су били резервисани само за оне са дубоким џепом, али је и искуство летења због тога било на највишем могућем нивоу. Путници су могли да бирају шта ће јести током лета, а кувари су специјално за путнике припремали ребарца, плодове мора и друге деликатесе.
Пушење је било дозвољено
Знак "Забрањено пушење" је одувек постојао у авионима, али су га пилоти активирали само онда када летачко особље више није могло да ради због густог дима у кабини. Крајем 80-их забрана пушења постепено је ступала на снагу због ризика од пожара (иако се никада није десило да се авион запали због цигаре) и незадовољства непушача.
Као и неограничена конзумација алкохола
Раније је главни задатак летачког особља био да путници на лету уживају и да им он буде једна од најбољих успомена. Контрола безбедности била је мање важна. Зато се на лету увек служио алкохол, и то у неограниченим количинама, а путници су могли да се опусте и провеселе без бриге да ће их скинути са лета.
Могло је чак и да се спава
Почетком јула 1847. године први пут је полетео Boeing-377 Stratocruiser, авион који је на другом нивоу имао праве кревете на којима су путници могли да задремају током лета. Чак су и седишта на првом нивоу била много комфорнија и могла да се претворе у кревете само једним кликом.