Одрастање са кућним љубимцима малишане учи многим стварима: одговорности, стрпљењу, емпатији. Све ове особине су касније, током живота, од велике важности за стварање здравих друштвених и емотивних односа. Иако постоје још неке предности дружења са четвороножним члановима породице од најранијег узраста, научници сугеришу даби требало занемаривати ни његове негативне стране.
Позитивно утичу на развој ових вештина код малишана
Присуство мачака у животу деце специјалисти из области медицине, психологије и ветерине неколико универзитета Велике Британије и САД повезали су са бољим развојем способности невербалне комуникације код деце млаће од 2 године, као и са бољом вербалном комуникацијом код деце узраста до 5 година. Истовремено, присуство паса позитивно се одразило на способност читања у школском узрасту, као и на вештину учења страних језика, пренео је портал BMC Pediatrics.
Учење ових предмета иде теже када деца одрастају уз љубимце
Међутим, научници су приметили да одрастање уз кућне љубимце може и јако негативно утицати на учење код деце, нарочито када је реч о предметима као што су математика и друге природне науке. Осим тога, деца која живе са љубимцима су чешће мање концентрисана на израду домаћих задатака (јер их љубимци ометају), због чега у школи имају и слабије резултате. Ипак, стручњаци наводе да ова корелација тек треба да се истражује, како би се донели релевантни закључци.
Присуство љубимаца се одражава и на понашање деце
Анализе научника показале су и да код малог броја деце одрастање са љубимцима може да доведе до појединих проблема у понашању, попут хиперактивности, и то у узрасту до 3 године. Аутори студије када је реч о овом открићу такође имају опаску: како би се установило чиме је хиперактивност проузрокована морају се детаљно истражити све околности одрастања, као и анализирати колико времена дете проводи са љубимцем и на који начин се они играју.