Као што и сама реч говори, мишићни дисбаланс настаје када дође до неуравнотеженог развоја мишића. На пример, то могу бити два мишића која су на супротним странама зглоба, кости или целог тела, која се нису јачала једнаким темпом и интензитетом. Ово се може десити свакоме - од оних који свакодневно тренирају, до оних који то скоро никада не раде.
Неко ко редовно диже тегове можда преоптерећује своје бицепсе и игнорише трицепсе, а канцеларијски радник који проведе десет сати дневно седећи за столом има ослабљења мишића рамена и врата, иако у слободно време можда трчи. Ово стање се може јавити чак и када годинама носите торбу само на једном рамену.
Студије сугеришу да неравнотежа мишића може посебно допринети повредама рамена, доњег дела леђа, лакта и ручног зглоба код спортиста који се баве спортом са покретима изнад главе, као што су ватерполо, тенис и кошарка. Друга студија је показала да професионални фудбалери са неравнотежом снаге имају четири до пет пута већу вероватноћу да задобију повреду тетиве у поређењу са онима који немају дисбаланс мишића.
Иако мишићни дисбаланс не узрокује бол у кратком року, те није толико учестала "опомена", стручњаци кажу да је важно јачати све главне мишићне групе, што ће знатно допринети спречавању болова и повреда.
Када дисбаланс мишића постаје проблем
Мишићи постављени на супротним странама тела или око зглоба/кости морају да раде заједно да би функционисали, али повремено један мишић постаје преслаб или прејак, превише затегнут или чак превише лабав. Према стручњацима, ово није увек разлог за забринутост и свако има одређени степен мишићне неравнотеже у свом телу.
На пример, стручњаци обично не придају велику важност ако је јачина леве и десне руке различита, јер свако од нас користи једу или другу страну више. Бацач кугле може да има страшно јаку десну руку, али контраст са његовом левом страном није проблем, осим ако не осећа бол.
С друге стране, ако постоји дисбаланс типа напред-назад, као што су затегнути флексори кука у комбинацији са слабим трбушњацима и глутеусом (често узроковани прекомерним седењем), може доћи до болова у доњем делу леђа.
Иако можемо да изолујемо неке мишиће и да посебно њих јачамо, целе групе мишића морају да раде заједно за свакодневне покрете и морају да буду подједнако јаки и флексибилни, преноси "Њујорк тајмс".
Главни знаци мишићног дисбаланса
Симптоми се разликују од особе до особе и од мишића до мишића, али постоје неки које никако не би требало игнорисати. Један од њих су болови који не престају, бол који се јавља у истом делу тела, чак и кад ти мишићи нису у употреби.
Бол се такође може појавити на другачији начин у сваком делу тела. Неко ко има јаче грудне мишиће и слабија леђа могао би да доживи осећај штипања у рамену, а дисбаланс мишића у доњем делу тела могла би да се покаже као туп бол у доњем делу леђа. Ради правилне процене, најбоље је отићи код лекара или физиотерапеута.
Спречавање
Спречавање и лечење мишићне неравнотеже обично захтева тренинге снаге, како би се поново успоставила равнотежа. За тркаче, стручњаци препоручују чучњеве на једној нози, док је друга подигнута, јер ове вежбе циљају мишиће на бочним странама кукова, који су тркачима често слаби. За бициклисте, који често имају слабе глутеусе, искорак са или без тегова може бити добра опција.
Они који развију мишићни дисбаланс због свакодневног седења за столом треба да раде на јачању горњег дела леђа, који може да ослаби када се опусте и време проводе нагнути над столом.
На крају крајева, било да сте дизач тегова или канцеларијски радник, требало би да мењате своју фитнес рутину бар неколико пута недељно. Бициклисти на дуге стазе могу да покушају да пливају или пешаче, а радници би требало да праве паузе током дана како би променили положаје и кретали се.