Шетње са кратким паузама троше више енергије од непрекидног ходања, открила је студија

Пауза као алат за успешнији тренинг можда звучи необично, али једна студија је потврдила да одмор за тело доноси користи, посебно за оне који желе да смршају.

"Када ходамо у краћим интервалима, користимо више енергије и трошимо више кисеоника да бисмо прешли исту удаљеност", рекао је Франческо Лучано, истраживач са Универзитета у Милану и први аутор студије. "То је као да имате аутомобил који троши више горива током првих неколико километара него после."

Резултат је произашао из студије добровољаца којима су тестиране разлике у потребама за кисеоником и енергијом током кратке шетње и дуже шетње.

Тестови на добровољцима су открили да је ходање или пењање степеницама у интервалима од 10 до 30 секунди захтевало 20 до 60 одсто више кисеоника, што се дешава приликом веће потрошње енергије, него прелазак исте удаљености у једној континуираној сесији, углавном зато што је ходање ефикасније (па самим тиме мање утиче на тело) након неколико минута у покрету.

До сада, многе процене енергије потребне за ходање су биле засноване на подацима људи који вежбају у стабилном интензитету. Тада је број откуцаја срца константан, а производња и потрошња енергије тела су уравнотежени.

Да би сазнали више о енергетским потребама за различите шетње, научници су одлучили да регрутују 10 здравих добровољаца који су били праћени док су вежбали на степеницама и траци за трчање. Вежбе су обухватале три различите брзине, са интервалима у трајању од 10 секунди до четири минута.

Током вежби, истраживачи су забележили колико кисеоника је свака особа потрошила и разрадили су метаболичке потребе за различите шетње. Открили су да је потребно више енергије на почетку сваке шетње, да се покрене и загреје тело, него касније током вежбе, када се тело већ увелико креће и ради ефикасније.

Откријте које доба дана је најбоље за шетњу - јутро, поподне или увече

"Открили смо да када се креће из стања мировања, значајна количина кисеоника се троши само да би се почело ходање. Ми сносимо последице овог напора, без обзира да ли тада ходамо 10 или 30 секунди," тврде истраживачи.

Мерења учесника на справама за вежбање такође су открила да су људи у најранијим фазама шетње мање ефикасни у претварању кисеоника и енергије у делотворне покрете, али да се то побољшава како напредују. 

Рад може помоћи у развоју програма рехабилитације и савета за вежбање за оне са ограниченом покретљивошћу, преноси "Гардијан".

"Истраживачи су обично мерили енергетске потребе за ходање које траје више минута. Међутим, многи људи нису у стању ни да ходају толико дуго, као што су старије особе или људи са поремећајима у ходу", рекао је Луциано.

"Ако желимо да осмислимо програме за подстицање физичке активности или вежбања за ове људе, морамо поново размислити како да проценимо њихове енергетске потребе и прилагодимо се. Разумевање енергетских потреба за кратко ходање могло би нам помоћи да подстичемо физичку активност тако да укључујемо све групе људи," закључио је.