Магазин
Већина читалаца хорор књига верује да би исте мистерије умели да реше у стварном животу
Након читања хорор књиге или узбудљивог романа о решавању детективских случајева, да ли некада имате утисак да бисте чак и сами могли да се снађете у сличној ситуацији, да решите исте мистерије? Да ли себе замишљате као главног лика, да ли бисте правили исте грешке? Или бисте можда били злочинац? Ако је одговор потврдан, нисте једини - испоставља се да велики број људи на овај начин реагује након читања хорор жанра.
Љубитељи читања хорор и трилер књига не само да уживају у узбудљивој причи, већ активно себе замишљају као лика у њој, верујући да би се умели снаћи ако им исте мистерије догоде у стварном животу. Чак три од пет читалаца жанра (преко 60 одсто) тврде да би успешно решили мистичну загонетку или злочин попут оног о коме су читали, према једној анкети у којој је испитано око две хиљаде читалаца ових жанрова.
Међутим, само четири од 10 (41 одсто) је уверено да би преживело радњу хорор романа, а занимљиво је да су мушкарци били знатно сигурнији у своје вештине преживљавања у поређењу са женама (51 према 37 одсто).
Анкета је је укључивала питања шта би читаоци урадили да прича из књиге "оживи", које су њихове омиљене хорор књиге, па чак и на који начин их је књига научила да могу да се заштитите.
На питање како себе замишљају као лика у књизи, сваки четврти (26 одсто) је рекао да би био најбољи пријатељ/помоћник главном лику, а 12 одсто је рекло да би највероватније били жртва у страшној књизи. Интересантно је да је двоје у 10 људи изјавило да би били главни негативци, док само 45 верује да би били херој или детектив у сабласној књизи.
Када књиге диктирају стварност
Више од половине је рекло да само по осећају могу да препознају да ли је неко "лоша" особа када ходају улицом, жене су више пријавиле ово у поређењу са мушкарцима (70 одсто наспрам 61 одсто).
Такође, више од половине читалаца рекло је да се неко у њиховом животу уклапа у калуп зликовца из хорор романа - најчешћи одговор је био комшија, а одмах за њим је био члан породице.
Неки су открили да је читање оваквих романа било подстрек да више размишљају о својој безбедности. На пример, више од половине не дели број телефона са непознатима, не одговарају на позиве или поруке са непознатих бројева, не објављују своје локације на друштвеним мрежама и друге личне податке.
Више од половине такође је признало да се осећа уплашено након читања хорор романа и потребно им је у просеку два дана да се смире након читања страшне књиге. Неки се осећају толико уплашено да чак спавају са упаљеним светлима (20 одсто), проверавају испод кревета пре спавања и не отварају врата када неко звони или куца.
На крају, читаоци су у просеку пријавили да су своју прву хорор књигу прочитало са 12 година, а након тога, 60 одсто их је рекло да су одмах постали зависни од жанра. Што се тиче омиљених хорор аутора, већина је пријавила да највише воле да читају дела Стивена Кинга, преко чијих књига су се упознали са оваквим романима.
