Магазин
Тако мали а тако слатки: Зашто су нам бебе животиње тако неодољиве и љупке
Чак ни певачица Кејти Пери није могла да одоли дебељушкастом младунчету пингвина који је привукао је стотине посетилаца у аустралијском акваријуму и изјавила је да је "желела да га пољуби". Сваки дан се одушевљавамо преслатким бебама животиња било да је то маче или нилски коњић које можемо да видимо на интернету или уживо. Шта је тако неодољиво у њиховој појави, зашто су нам тако слатки?
Не можемо да останемо равнодушни према преслатким куцама које трапаво трче по травњаку или малим мајмунчићима који изазивају друге животиње. Снимци које видимо на мрежама, а које у центар пажње стављају бебе животиња изазивају у нама неку неописиву милину:
"Перцепција љупкости привлачи нашу пажњу веома брзо - у року од 1/7 секунде - покретањем одговора у орбитофронталном кортексу, мрежи задовољства и награђивања мозга. Чини се да је ова брза неуронска активност праћена споријим процесима процене који изазивају брижно понашање, смањују агресију и активирају мреже укључене у игру, емпатију и саосећање", објашњава професор Џошуа Пол Дејл.
Шта их чини слатким, неодољивим
За разумевање феномена љупкости је неопходно да се осврнемо на рад аустријског етолога Конрада Лоренца из 1943. године, који дефинише колекцију атрибута и назива их kindchenschema или babyschema.
Међу карактеристикама које држе кључ љупкости су велика глава у односу на величину тела, истакнуто чело, велике очи, мали, блиско постављени нос, округли, буцмасти образи и тело, кратки, дебељушкасти екстремитети и климави покрети, пише Нешнал џиогрaфик.
Лоренцо је тврдио да је одговор нашег мозга на љупкост еволуциона адаптација, јер љупкост покреће урођену негу и заштитничко понашање како би се побољшала вероватноћа опстанка врста. Истраживања су открила да се babyschema може видети код других животињских врста, посебно оних чији млади захтевају негу. Ово може бити један део одговора на питање зашто људи сматрају да су неке животиње посебно слатке.
Али ова теорија не прича целу причу, сматрају научници. Према професорки Камили Штајнс овде је у игри више од једноставног покретања инстинкта неге.
"Када видимо нешто љупко, то изазива широк спектар снажних, претежно позитивних емоција. Наш мозак има јединствен, брз и специфичан одговор, са активацијом у областима повезаним са емоцијама, наградом, мотивацијом и задовољством", каже Камили.
Даље, наш одговор на љупкост подстиче просоцијално понашање, друштвени ангажман и хуманизацију.
Више од слатког лица
Друштвене мреже су преплављене фотографијама кућних љубимаца које срећно дремуцкају и праћене су натписима који описују колико се њихов власник труди да им приушти безбрижно постојање. Веома је лако романтизовати слатке животиње јер не могу узвратити или се жалити, плус многе врсте остају мале.
"Жеља да заштитите, бринете и играте се са слатком бебом или животињом, чак и ако је то само слика на нашим друштвеним мрежама, подстиче емпатију и саосећање. То је уграђено у нама и део је онога што нас чини оним што јесмо. Љупкост нас чини људима", уверава Дејл.
