Иако "анксиозност због заласка сунца" није званична дијагноза, изгледа да је толико честа да би се могла сматрати феноменом, јер је на стотине људи на друштвеним мрежама поделило да гледање у сунце које залази проузрокује стрепњу и нелагоду.
"Да ли се још неко узнемири када види да ће сунце заћи и да долази ноћ? У последње време примећујем да се осећам веома анксиозно, ужасно, уплашено и непријатно док сунце залази", написао је један корисник друштвене платформе "Редит".
"Када је напољу потпуни мрак, осећам се мало боље, али залазак ми сваког дана представља проблем. Не радујем се следећем дану, осећам се уплашено чим дође шест сати после подне - као да ми се ништа заиста не дешава, осим да се осећам лоше." Са овом изјавом су се сложили многи други корисници, а постоји разлог зашто залазак сунца може да буде окидач за бригу и стрепњу.
Кривица због продуктивности
Један од примера може бити такозвана "кривица због продуктивности", према речима психотерапеута, преноси "Њујорк пост". Овај појам подразумева веровање да нисмо довољно тога постигли за један дан, за који сматрамо да нам већ увелико одмиче у тренутку када гледамо залазак сунца. Другим речима, када долази мрак, то значи да је прекасно, да не можемо повратити време и учинити све што смо мисли да можемо за тај дан.
Из ове врсте самокритичности лако се развија анкисозност, која не само да оставља лош утисак на већ окончан дан, већ диктира страхове о будућности. Ако верујемо да нисмо довољно урадили данас, онда себи постављамо нове, можда једнако недостижне циљеве за сутра, који поновоу узрокују несигурност. Овај зачарани круг се наставља и сваки залазак сунца постаје подсетник на све што нисмо учинили у претходним сатима, а сматрамо да је требало.
Како победити страх од заласка сунца
У овом случају, залазак сунца проузрокује немир од неизвесности и кривице због непостигнутих циљева, тако да стручњаци препоручују да урадите нешто што ће вам дати осећај као да добро управљате својим временом, што ће елеминисати ирационални страх. Саставите јасну вечерњу рутину, које ћете се држати након посла и других дневних обавеза. На вама је да одредите које врсте активности највише умирују анксиозност.
Некима одговара да вежбају, да су у друштву људи, да пронађу било коју рутину која ће их држати будним и која ће им потпуно одвући пажњу од негативних мисли. Другима више одговара да издвоје време за опуштање, да имају осећај као да је дан заиста готов и да је дошло време да се мозак и тело умире. То укључује уживање у хобијима или једноставно држање при "досадној" рутини поспремања дома и припремања за кревет, као и било којих ствари које не захтевају много енергије и размишљања.