Чак-чак је источњачка посластица, која се традиционално спрема око Урала, у Татарстану и Башкирији. Назив ове посластице се преводи као "кап росе", али понекад, на основу татарске речи "чечек", као "цвет". Међутим, многи верују да назив овог јела потиче од речи "чак", која се преводи као "мали", што означава комадиће теста који су симбол најважнијег нематеријалног наслеђа татарског народа.
Верује се да чак-чак симболизује сунце својом јарком бојом и својим обликом, али представља и снажну, велику породицу. Ова посластица не само да је укусна већ је и здрава, будући да је један од њених састојака мед, који делује антифунгално, антибактеријски и антивирусно.
Како се припрема
Чак-чак се једноставно и брзо се припрема, а при томе је и веома укусан. Он се састоји из пуно ситних лоптица или кратких штапића направљених од меког теста, који су међусобно прилепљени медом, а обликује се у виду купе. Тесто се прави од меког пшеничног брашна и сирових јаја. Што је тесто мекше, то ће после пржења бити ваздушастије. Тесто се пржи се у дубокој масноћи, најбоље у фритези, а затим се прелива врелом масом на бази меда. Неко чак у ову посластицу додаје и суво воће, а украшава га орашастим плодовима.
Традиционално свадбено јело
Према једној од легенди, чак-чак се први пут појавио међу номадским народима Централне Азије, у Волшкој Бугарској. Бугарски кан је захтевао да на свадби његовог сина на столу буде посластица која се дуго времена неће покварити, али да у исто време буде укусна и да се свиди гостима. Кувари су се дуго трудили да направе такво јело, све док на крају жена једног пастира није поклонила хану резанце од брашна и јаја, попрскане медом. Када је хан пробао ту посластицу, он је заплакао и пожелео свом наследнику да његов однос са супругом буде чврст као комадићи чак-чака.
Треба напоменути да раније чак-чак није био свакодневна посластица. Припремао се само за велике празнике и поклањао приликом венчања.
Постојала је и традиција његове припреме: девојке за удају ваљале су тесто и секле, удате младе жене пржиле, а старије су се бавиле обликовањем посластице и коју су преливале медом.
На сваком кораку у Татарстану
Сада је чак-чак свакодневно јело и може се наћи у продавницама у Татарстану, као и у неким продавницама ван њега. Ова посластица је толико популарна у овом делу Русије, да у Казању — престоници Татарстана — чак постоји и музеј посвећен чак-чаку.