Мачке живе заједно са нама око 12.000 година и чини се да су за то време помно обраћале пажњу на то како комуницирамо. Нова студија сугерише да оне могу да науче да повезују речи које користимо за слике одређених предмета, као и да много брже запамте имена тих предмета него бебе - чак и када не очекују посластицу за добро обављен посао.
Мачке могу чак и да науче имена познатих мачака и људи, а управо ова открића која су навела когнитивног научника и првог аутора нове студије, Сахо Такаги са Универзитета Абазу у Јапану, да се запита да ли имају природне предиспозиције да науче људски језик.
"Била сам веома изненађена, јер је то значило да мачке могу да прислушкују људске разговоре и разумеју речи, без претходне обуке засноване на добијању награде", рекла је аутор студије Такаги Сахо.
У студији су испитане језичке способности мачака, са истим тестом који је раније коришћен за проучавање развоја језика код људских беба од 14 месеци, које су показале знаке повезивања речи са објектима након само 16 до 20 понављања.
Тест је радило преко 30 домаћих одраслих мачака. Свака је била постављена испред лаптопа на којем су приказане две кратке цртане анимације, док се у позадини пуштао аудио запис сваког појединачног власника који изговара измишљену реч. За прву анимацију, која је била створење налик једнорогу које расте и смањује се, мачке су чуле како њихов власник говори "керару", а за друго (сунце црвеног лица које се шири и смањује) измишљена реч је била "парумо".
"У студији на људској новорођенчади, бебе су добиле најмање четири интервала од 20 секунди за пар слике и речи", пишу аутори, "Али већина мачака се навикла на упаривање аудио и визуелних стимулуса након четири покушаја, што значи да им је било потребно само 9 секунди у два покушаја да препознају сваки пар слике и речи."
Када су се мачке умориле од овога, добиле су паузу пре следеће рунде, у којој су слике и аудио пуштени још четири пута, уз мале измене подешавање: Половина слика је имала "погрешан" звук.
Упркос кратком времену привикавања на прву верзију, мачке су показале знаке збуњености када су откриле да се слика и звук не поклапају, трошећи у просеку 33 процента више времена гледајући у екран него у претходном тесту. Ови резултати показују да мачке могу брзо да формирају асоцијацију слика и речи, сматрају аутори.
"Неке мачке су чак гледале у екран са раширеним зеницама током промењеног теста", рекла је Такаги. "Мачке обраћају пажњу на оно што говоримо у свакодневном животу и покушавају да нас разумеју много више него што ми схватамо."
Иако ови експерименти сугеришу да би мачке могле да повежу људске речи са сликама чак и брже него што то раде људске бебе, постоји неколико кључних разлика између експеримента на бебама и ове нове студије, што значи да се не могу директно поредити. Ипак, без обзира на то ко може брже да научи речи, и даље је фасцинантно да мачке могу схватити везу између одређене слике и речи.
Према ауторима, даље истраживање о томе да ли су ове способности заједничке за све мачке или јединствене само за одређену врсту (на пример, само за мачке које живе с људима) могло би помоћи да разумемо спознају и комуникацију међу различитим мачкама.