Магазин
Мождани удар лево, инфекција плућа десно: Болести које "бирају" стране тела
Нека обољења ће често "бирати страну" тела на којој ће се појавити. Постоји много болести које претежно утичу на једну страну тела. Иако на први поглед изгледа као да су људска бића симетрична - имамо две руке, два ока, две ноге и парне органе, попут бубрега и плућа - то не значи да је наша физиологија иста са обе стране, што доводи до различитих последица када је у питању наше здравље. Које болести више "воле" леву, а које десну страну?
Наша тела ипак нису сасвим симетрична, што утиче и на то како реагујемо на болести. На пример, обе стране мозга можда изгледају слично, али контролишу различите функције у телу. То значи да ако имате оштећење једне стране, последице могу бити потпуно различите у односу на оштећење друге стране.
Ако дође до можданог удара на левој страни мозга, могу се јавити проблеми са говором, видом и разумевањем језика, док мождани удар на десној страни може резултирати променама расположења, лошијом концентрацијом или парализом на левој страни тела.
Последица оваквих анатомских специфичности јесте да када се јаве проблеми, они могу бити једнострани и утицати више на једну половину тела него на другу. Ово су нека уобичајена стања која се често јављају на само једној страни тела, као и шта то значи за дијагнозу и лечење:
Чешће се јављају на левој страни
Мождани удар
Студије су показале да су мождани удари на левој страни чешћи, вероватно због разлика у протоку крви кроз каротидне артерије (главне артерије са обе стране врата које преносе крв у мозак). Откривено је да крв брже тече кроз леву каротидну артерију, која директно иде из аорте. Ово резултира већим стресом на зидовима артерије, што може довести до оштећења које узрокује формирање угрушака и блокаду дотока крви у мозак, што доводи до можданог удара.
Постоји и веровање да су мождани удари на левој страни чешћи јер се лакше препознају од оних на десној страни - тада обично имају очигледније симптоме, укључујући губитак говора, док мождани удари на десној страни могу проузроковати мање очигледне знакове, као што су губитак оријентације, конфузија и спотицање, према речима стручњака.
Рак дојке
Рак дојке је нешто чешћи на левој страни, где је такође типично агресивнији и тежи за лечење, сугерише студија из 2022. објављена у часопису "Нејчер". Примећено је и да се на левој страни јавља већи број тумора 2. и 3. стадијума, који брже расту и шире се ван дојке.
Истраживачи су навели да тумори леве дојке имају слабији одговор на хемотерапију и нешто лошије дугорочне исходе у поређењу са раком десне дојке. Рак дојке на левој страни би такође могао бити чешћи јер већина дојки није савршено симетрична, и обично је лева дојка нешто већа од десне. Ако имате више ткива у једној дојци, постоји више жлезданог ткива и хормонског утицаја који могу развити туморе.
Још једна теорија је да то може бити због непотпуног дојења на левој дојци. Жене претежно користе десну руку, па више воле да доје на десној страни, јер је тако лакше држати бебу. То би могло значити да лева дојка није потпуно испражњена, што поткопава заштитни фактор дојења и чини је подложнијом развоју тумора.
Дубока венска тромбоза
Наши циркулаторни системи нису симетрични, јер су регулисани срцем, које се налази лево од средишта тела и има асиметричне гране које преносе крв до органа. Ово значи да стања као што је дубока венска тромбоза (ДВТ) имају предиспозицију да се јаве на левој страни тела.
ДВТ, која се јавља када се угрушак формира у вени дубоко у нози, обично у листу, појављује се чак 60 процената чешће у доњој левој нози у поређењу са доњом десном ногом. Како крв одлази од срца, циркулише прво око леве стране, а притисак се смањује у доњим екстремитетима. Ово успоравање крвотока и смањење притиска повећава ризик од формирања венске тромбозе, јер је вероватније да ће се крв ту акумулирати.
Рак дебелог црева
Нека истраживања сугеришу да се рак који се налази на десној или левој страни дебелог црева толико разликује, да се могу сматрати различитим болестима. Рак леве стране дебелог црева, који се јавља даље у цревима и ректуму чешћи је од рака десне стране дебелог црева, али је генерално лакше открити и лечити га.
Чешће се јављају на десној страни
Инфекције плућа
Инфекције плућа, узроковане вирусима, бактеријама или гљивицама, чешће су на десном плућном крилу због анатомских разлика. Оно је веће и има три режња, у поређењу са два режња у левом плућном крилу, што значи да има већу површину за могућу инфекцију, преноси "Дејли мејл".
Такође, улаз у десно плућно крило је више вертикалан кроз душник, што олакшава страним агенсима и честицама да уђу. Док се рак једнако јавља у оба плућна крила, истраживања су показала да рак десног често има гору стопу смртности. Ово је можда због тога што оно због своје величине, више доприноси функцији дисања, па операције на овој страни могу имати озбиљније компликације.
Остеоартритис кука
Истраживачи су открили да је већина левоногих људи који имају остеоартритис, а који више користе леву ногу за ходање и скакање, заправо дешњаци. Једна од теорија сугерише да ово може изазвати већи стрес на њихов десни кук због дисбаланса између коришћења десне руке и леве ноге, те долази до овог обољења.
Тениски лакат
Латерални епикондилитис, познат као тениски лакат, настаје услед преоптерећења мишића и тетива подлактице у близини лакатног зглоба. Чак свака трећа особа може имати ово болно стање у неком тренутку, а чешће се јавља код особа старијих од 40 година.
Такође је чешће на десној страни тела, што је последица тога што је већина људи дешњаци. Доминантност десне стране тела настаје услед доминације леве стране мозга, а то утиче на мишићно-скелетни систем и узрокује више хабања десне стране тела.
