У јужнокорејској престоници Сеулу, градске власти најавиле су ове недеље да ће потрошити 451,3 милијарде вона (око 300 милиона евра) у наредних пет година да би "створили град у коме нико није усамљен". Позната и као "годокса" на корејском, усамљеност је један од највећих проблема са којима се земља суочава.
Ова нова иницијатива укључује саветнике за усамљеност доступне на телефонској линији која ради 24/7, онлајн платформу за саветовање, као и мере праћења, личне посете и консултације са усамљенима.
Град такође планира увођење психолошких услуга и још зелених, јавних површина, планове исхране за средовечне и старије, "систем претраге" за идентификацију изолованих становника којима је потребна помоћ, као и пораст активности које подстичу људе да изађу напоље и повежу се са другима, као што су баштованство, спорт, књижевни клубови...
Стручњаци су поздравили ове мере, али кажу да можда неће бити довољне, делом зато што је усамљеност у Кореји везана за одређене аспекте корејске културе које је тешко променити.
"Усамљеност и изолација нису само индивидуални проблеми, већ задаци које друштво мора решавати заједно", рекао је градоначелник Сеула Ох Се-Хон у саопштењу за јавност.
Хиљаде "усамљених смрти", највише мушкараца
Проблем усамљености је постао очигледнији током протекле деценије, јер се све већи број младих људи повлачи из друштва и проводе дане изоловани код куће, некада чак и месецима. Овај феномен постаје све чешћи, а Јужна Кореја је имала до 244.000 таквих случајева у 2022. години.
Број "усамљених смртних случајева" такође расте, а прошле године је премашио број од 3.000, према најновијим подацима Министарства здравља и социјалне заштите објављеним прошле недеље.
Док је претходних година тело морало бити пронађено тек после "одређеног времена" да би се квалификовало као "усамљена смрт", овај израз се сада примењује за свакога ко живи у друштвеној изолацији, одсечен од породице или рођака, ко умре од болести или изврши самоубиство. Још један фактор који стоји иза раста ових бројки може бити демографска криза у земљи, јер је последњих година забележено више умрлих него рођених.
Ипак, бројке показују да епидемија усамљености највише погађа средовечне и старије мушкарце - чак више од 84 одсто случајева забележених прошле године били су мушкарци, што је пет пута више од броја умрлих жена, наводи министарство.
Шта Корејце чини тако усамљеним
Иако усамљеност није јединствена за Јужну Кореју, постоје неке разлике у поређењу са другим земљама, кажу стручњаци за Си-Ен-Ен.
Студија из јуна ове године показала је да епидемија усамљености одражава норме у корејској култури, која захтева од појединца да себе дефинише у односу на друге људе. Као резултат тога, Јужнокорејци могу да осете дубоку усамљеност или осећај неуспеха ако сматрају да "не врше значајан утицај на друге или друштво", наводи се у студији.
Ово је главна разлика у односу на друге земље, јер Корејци можда имају успешан друштвени живот и блиске везе са другима, али се и даље могу осећати усамљено када се пореде са другима и питају се да ли су корисни, доприносе ли довољно друштву или "само заостају".
Студија је такође истакла и друге факторе, као што су пораст броја домаћинстава са једном особом, пад друштвених интеракција ван посла и породице, доминација друштвених мрежа и начин на који оне подстичу осећај недовољности и нарушавају самопоуздање. Такође, овоме доприноси и сурова култура Јужне Кореје која је оријентисана на академске и пословне успехе, што изазива осећање усамљености код оних који не испуњавању зацртане циљеве.