Популарни портал за гастрономију, "Тејст атлас", објавио је списак најбољих јела са сиром на свету. Саганаки из Грчке се нашао на првом месту, на другом је проволета из Аргентине, док је бронзу узео сврљишки белмуж из Србије.
Очигледно да је српски специјалитет оставио велики утисак, јер га сајт препоручује и у делу јела која су у тренду и ту се налази на седмом месту.
Јело за цео дан
Овај наш тањир је традиционално пастирско јело пореклом из југоисточне Србије и прави се од само три састојка - сира, брашна и соли. Процес припреме је и данас сачувао основне фазе израде, а подразумева топљење уситњеног сира на лаганој ватри, док се не истопи тако да подсећа на млеко. У истопљени сир се, уз стално мешање, додаје кукурузно брашно. Ово пастирско јело део је и обичајне праксе, пре свега везане за Ђурђевдан.
Његова припрема од млека добијеног након ритуално обављане муже оваца на Ђуђравдан, прве у тој години, је обавезан део прослављања празинка и празничне трпезе. Припрема и употреба овог јела део је традиционалних занатских знања и вештина, али друштвених обичаја, ритуала и свечаних догађаја, у местима у источној и јужној Србији, околини Књажевца, Сврљига, Сокобање, Зајечара и Ниша, пише на сајту Министарства културе.
Белмуж се налази и на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.
Калорично је и хранљиво, те се у стара времена јео за доручак, пре доласка у поље и важио је за јело за цео дан.
Најбоље уз кисело млеко
Такође, овај специјалитет има и такмичење њему у част - почетком августа у Сврљигу се одржава Белмужијада и тада се јело спрема на отвореном, а на публици и жирију је да одлуче ко ће бити победник. Иначе, служи се и у кафанама и ресторанима, а уз њега се увек препоручује и кисело млеко.
Што се тиче порекла имена, постоји теорија да је за његово спремање била потребна рука мужа, јер је за његово мешање неопходна снага.