Тешко је поверовати да је прва интернет порука послата само неколико месеци након што је Нил Армстронг ходао по Месецу. Интернет је сада већ делимично "ванземаљски", јер видео и остале информације могу стићи до астронаута и свемирских станица које круже у Земљиној орбити, пише Days of the year.
Данас, интернет је данас свуда око нас - приступамо му преко телефона и рачунара, повезан је са нашим камерама и телевизорима. Вај-фа је доступан свуда, од градских аутобуса до ресторана, библиотека, а тако, чини се, свет постаје све мањи. Међународни дан интернета управо обележава ово достигнуће у области рачунарских и комуникационих технологија, али указује и на начин на који је интернет повезао наше животе.
Како је све почело
Професор информатике Леонард Клајнрок надгледао је студента Чарлија Клајна који је пренео прву поруку преко рачунарске мреже програмеру Билу Дувалу. Клајн је откуцао слова Л и О пре него што се систем срушио. Порука login је послата у целости мало касније, али овим је започет ARPANET ( Research Projects Agency Network), претеча интернета. Иако је прво слање поруке било не тако успешно, проглашен Међународним даном интернета 2005. године.
Од својих скромних почетака као истраживачког пројекта до свог тренутног статуса глобалне комуникацијске моћи, интернет је дефинитивно редефинисао начин на који комуницирамо, радимо, играмо се и учимо. Постао незаобилазни део живота, пружајући брз приступ информацијама, забави, куповини, и омогућавајући рад и сарадњу на глобалном нивоу.
Шта каже статистика
Са преко 5,1 милијарде корисника, интернет се користи за образовање, забаву и повезивање људи широм света. Мобилни уређаји чине 60 одсто укупног коришћења интернета, са 4,32 милијарде активних мобилних корисника, пише Holiday today. Подаци говоре да друштвене мреже играју велику улогу, са 92 одсто корисника месечно. Онлајн куповина стално расте са више од 50 одсто корисника који обављају куповину сваке недеље, што се значајно повећало током пандемије корона вируса.
У Србији, широкопојасну интернет конекцију поседује 88,8 одсто домаћинстава. Према подацима Републичког завода за статистику (РСЗ) у последња три месеца рачунар је користило 73,2 одсто лица, што чини смањење од 2,2 процентна поена у односу на 2023.
Истраживање је показало и да је интернет користило 87,7 одсто лица, док га њих 7,3 одсто никада није користило. У последња три месеца у Србији је више од 90 одсто лица користило интернет више пута у току дана, а интернет банкарство је користило 41,2 одсто испитаника.
Подаци РЗС показују и да за потребе пословања интернет користи 100 одсто предузећа, док веб-сајт поседује њих 85 одсто.
Подсећа се и да је током 2023. године 28,4 одсто предузећа продавало производе или нудило услуге путем интернета.
Користан, али...
Дефинитвно је постао "ситница" без које свет не може да функционише - радимо на интернету, играмо игрице, дописујемо се, гледамо туторијале, слушамо музику. Увукао се у све поре наших живота, али са њим треба бити пажљив и умерен. Превише времана на интернету не доноси нека добра, а тим су веома погођени најмлађи и адолесценти. Такође, често су и злоупотребе, па ту треба бити посебно опрезан, а о безбедности тек треба повести рачуна.