Мајански град вековима изгубљен у прашуми Мексика откривен случајно и то помоћу Гугла
Археолози су недавно открили огроман мајански град, у савезној држави Кампече, који обухвата пирамиде, спортска поља, путеве, амфитеатре. Сматра се да је од 750. до 850. године имао између 30.000 и 50.000 становника. Откриће показује да су мајанске цивилизације живеле у густо насељеним и комплексним урбаним центрима, што је у супротности са многим претходним научним ставовима.
Овај комплекс, назван Валеријана, откривен је Lidar технологијом која мапира велике површине које су раније биле недоступне. Истраживачи су открили три локалитета, сасвим случајно када је један од археолога претраживао податке на интернету.
"Био сам, мислим на 16. страни претраге на Гуглу, и пронашао сам ласерско премеравање које је урадила једна мексичка организација за заштиту животне средине", каже Лук Олд-Томас, докторанд са Универзитета Тулејн у САД, а преноси Би-Би-Си. Он је обрадио податке методама које су користили археолози и видео је оно што су други пропустили - огроман древни град. Лук и његове колеге назвали су град по оближњој лагуни.
Овај проналазак мења западно схватање о тропским крајевима као местима где цивилизације не успевају, сматра коаутор студије професор Марсело Кануто:
"Уместо тога, овај део света је био дом богатих и сложених култура", каже професор. Такође и његова колегиница Елизабет Грем која није учествовала у истраживању подржава тврдње да ју Маје живеле у градовима или местима, а не у изолованим селима.
Не може се са сигурношћу навести шта је довело до њихове пропасти и напуштања града, али археолози тврде да су климатске промене биле велики фактор.
Како је изгледао град
Град је имао око 16,6 квадратних километара и био је са два главна центра са великим зградама удаљеним око 2 километра, које су биле повезане густим кућама и насипима. Имао је два трга са степенастим пирамидама, где су се Маје молиле, сахрањивале мртве. Постојао је и спортски терен на коме су се људи играли лоптом.
За сада не постоје фотографије, а истраживање је објављено у академском часопису Antiquity.