Здрава, избалансирана исхрана није само шта конзумирамо, већ и када то радимо и ране вечере могле би имати више здравствених користи него што се раније веровало, наглашава се у студији објављеној у магазину Cell Metabolism.
"Желели смо да тестирамо механизме који могу да објасне зашто касно једење повећава ризик од гојазности", нагласио је др Френк Шер. У истраживању је дефинисана рана вечера као оброк који се конзумира три до четири сата пре спавања, у складу са циркадијалним ритмом тела. Ово управљање временом омогућава телу да ефикасно вари храну, обрађује хранљиве материје и глатко пређе у режим поста током спавања, олакшавајући основне процесе обнављања.
Које су предности ране вечере
Постоје велике разлике у метаболичким профилима оних који рано и касно вечерају, наводи се у студији. Први група људи је показала ниже нивое глукозе у крви, побољшани капацитет сагоревања масти, бољи квалитет сна и виши ниво енергије. Са друге стране, касне вечере довеле су до повећане глади, споријег сагоревања калорија и повећаног складиштења масти, што је представљало ризик за стања попут дијабетеса и кардиоваскуларних болести.
Ови налази могу бити од великог значаја за људе који се суочавају са здравственим изазовима као што су дијабетес, поремећаји штитне жлезде, синдром полицистичних јајника и кардиоваскуларних проблема. Истраживања истичу важност ране и лагане вечере, што указује на потребу за преиспитивањем времена и планирања оброка. "Да ли је важно када једемо, ако су сви други фактори исти? Открили смо да вечера четири сата пре спавања значајно утиче на ниво глади, начин на који трошимо калорије након оброка и на начин на који складиштимо масти", истакла је др Нина Вујовић, ауторка студије, а пише Хелти.
Прилагодите време вечере да одговара распореду
Тачно време вечере зависи од личног распореда, јер се рутине разликују: "Важно је изабрати време за вечеру које се уклапа у ваш начин живота, уместо да се држите строгог распореда који можда није изводљив", наглашава Маја Фелер, нутрициониста.
За оне којима рана вечера није могућа, стручњаци предлажу оброке или ужину свака три до пет сати како би се стабилизовао ниво шећера у крви и избегли падови енергије. Такође, корисно је оставити бар два, три сата између последњег оброка и одласка на спавање, чиме се омогућава довољно времена за варење и квалитетан одмор.