Јелисавета је била одувек изузетна: од малена се дивила јаким женама, ценила праве вредности и трудила се да својим делима улепша свет око себе. Још у младости чланови њене породице предвидели су јој велики успех и срећу. И имала их је, све до одређеног тренутка када јој се свет окренуо наглавачке.
Јелисавета долази на руски двор
Јелисавета је важила за врло образовану жену исправних ставова, која је настојала на томе да милосрђе треба ширити увек и свуда. Због својих моралних принципа, она је била врло пожељна удавача. Њено срце успео је да освоји руски кнез Сергеј Александрович, рођени бран императора Александра III.
Дошавши на руски царски двор, Јелисавета је узела руско очество (средње име, име оца) и постала Фјодоровна, баш као и њена рођена сестра Алексанра, иначе супруга цара Николаја II. Ово име она је добила у част Фјодоровске иконе Богородице, која је била светиња династије Романов.
Добротворни рад је био њен покретач
Одмах по доласку у Русију Јелисавета је почела да се бави добротворним радом, и у име великокнежевске породице уредила болницу за обичан народ, организовала вашаре на којима би се прикупљао новац за њихово лечење, па чак и сама помагала лекарима када би имали пуно посла.
На томе се њено доброчинство није зауставило: 1891. године она је основала Јелисаветску добротворну организацију за помоћ сиромашној деци. Своју децу Јелисавета није имала, али је туђу волела као сопствену. Чак је на себе преузела одгајање малишана Сергејевог брата Павла, када је његова жена преминула на порођају.
Живот није поштедео Јелисавету
Чувена реченица "Добро се добрим враћа", нажалост, није се односила на Јелисавету. За њу је судбина имала другачији план. Почетком фебруара 1905. године, књегиња добија страшне вести: њеног супруга, њеног вољеног Сергеја, убио је терориста, бацивши на њега бомбу.
Друге жене би вероватно убици пожелеле све најгоре, али не и Јелисавета, жена која је била синоним за доброту. Уместо тога, она га је посетила у затвору и донела му Јеванђеље, а уједно тражила за њега и помиловање од императора, Николаја II. на њену жалост, цар њену молбу није услишио.
Први светски рат донео је нове изазове
Након смрти великог кнеза, Јелисавета Фјодоровна је продала све своје драгоцености, а добијени новац искористила за куповину куће, у којој је касније основала и Марфо-Мариинско удружење милосрђа. Главни циљ овог удружења било је пружање медицинске помоћи и сакупљање средстава за оне којима је то најпотребније.
Када је почео Први светски рат, Јелисавета је основала и центар помоћи војницимаи отворила посебан фонд за прикупљање помоћи онима који су били на фронту: тако су се шиле униформе за војску, паковали комплети прве помоћи и сакупљале пошиљке које је народ слао. Књегиња је радила даноноћно, раме уз раме са свима осталима.
Трагична смрт
Када је почела револуција, Јелисавета је одлучила да не напушта Русију, иако је та одлука коштала живота. Књегињу су прво ухапсили и послали у Перм, а затим је она, заједно са другим заробљеницима, пребачена у Екатеринбург, па у Алапајевск. Кроз недаће је књегиња пролазила уздигнуте главе, трудећи се да чак и у таквим условима чини добра дела.
Јелисавета Фјодоровна је трагично настрадала у ноћи између 17. и 18. јула 1918. године. Заједно са још неколико чланова царске породице она је бачена у шахту, која је потом гранатирана. Локално становништво је касније рекло да су из шахте још неколико дана допирали гласови и молитве - књегиња се до последњег тренутка борила за свој и живот осталих жртава.