Магазин
Жива вреба из рибе: Колико конзерви туне је безбедно јести недељно
Треба да једемо најмање две порције рибе недељно како бисмо искористили њене нутритивне предности, као што је заштита од срчаних болести и обезбеђивање витамина Д који јача кости. Ипак, све више присутна жива у овим намирницама, ствара разлог за забринутост, па је неопходно да знамо колико конзервисане туне, рибе коју сви често једемо, смемо да унесемо током седмице.
Недавно Европу је забринула вест о безбедности туне из конзерве након што је тестирање 150 конзерви купљених у пет земаља показало да половина садржи више од препоручене количине живе. Све проучаване конзерве садрже одређену количину овог метала, који у великим количинама може оштетити здравље мозга и могу бити повезане са раком, открива студија коју су спровели француски истраживачи.
Стручњаци напомињу да жива није присутна само у туни, јер је све рибе садрже, а неке врсте, попут сабљарке имају велике количине.
Шта кажу анализе
Истраживања показују да је мало вероватно да ће просечна особа конзумирати толико живе путем рибе да би претрпела озбиљну штету. Било би потребно да једемо најмање 25 конзерви туне недељно пре него што се достигне количина за коју су студије показале да је штетна, говоре лабораторијски тестови који су спроведени за научни програм Catalyst. То је еквивалент око 16 одрезака туне тежине 140 грама.
Дакле, која количина је дозвољена?
"Конзумирање одређене туне (као што су skipjack, позната и као пругаста туна која се обично налази у конзервираним производима означеним као light tuna) два до три пута недељно је безбедно", каже дијететичар Роб Хобсон.
Велике рибе као што је сабљарка, ајкула или марлин не треба да једу труднице, јер ове рибе садрже више живе у односу на друге врсте и могу оштетити нервни систем бебе у развоју. Труднице и деца су посебно подложни високим нивоима метил-живе, према Светској здравственој организацији, па треба да буду посебно опрезни.
"Жива је присутна у свим врстама риба као резултат природног нагомилавања из околине, па се не може потпуно елиминисати. Велике дуговечне предаторске рибе имају највише нивое живе", наглашава Агенција за стандарде у храни (FSA).
Како жива путем хране доспева у људски организам
Већина живе која се емитује у атмосферу природним и људским активностима, попут сагоревања угља, завршава у океану где неке микроорганизмe претварају у токсично једињење познато као метилжива. Ова метил-жива се преноси кроз ланац исхране и акумулира у великим количинама у предаторима на врху ланца исхране.
Пошто су туна и други предатори или дуговечније врсте као што су ајкуле и сабљарке високо у ланцу исхране, конзумирају мање рибе и временом акумулирају више живе. Излагање метил-живи може оштетити бубреге и нервни систем, изазвати проблеме са видом и повећати ризик од кардиоваскуларних болести.
Жива такође може узроковати неуролошке поремећаје ако се удише, унесе кроз храну или ако дође у контакт са кожом, према Светској здравственој организацији. Симптоми укључују тремор, несаницу, губитак памћења, главобоље и когнитивне и моторичке дисфункције. У врло високим дозама, неке студије су откриле да неки облици живе могу изазвати развој тумора код пацова и мишева. Али Међународна агенција за истраживање рака (IARC) није пронашла довољно доказа да би утврдила да ли жива може изазвати рак код људи, пише Дејли мејл.
