Бројни директори великих компанија користе трик питања када интервјуишу кандидате за посао, а која уопште нису везана за радно место које желе. На први поглед делују необично или чак шаљиво, али директори тврде да ова питања могу бити пресудна, јер откривају неке друге особине личности и способности кандидата.
У недавном интервјуу за "Блумберг" бивши извршни директор "Мајкрософта" Стив Балмер, који је био на челу те компаније од 2000. до 2014. године, говорио је како би разговарао са кандидатима који су тражили посао у једној од најпознатијих технолошких компанија на свету. Открио је једно од трик питања које би постављао сваком кандидату за посао и објаснио је какав би одговор највише волео да чује.
Рекао је да циљ овог питања није био само да се тестира мишљење кандидата, већ и способност доношења стратешких одлука, за шта је Балмер сматрао да је кључна карактеристика за успех у технолошкој индустрији. Додао је да је служило и као добра процена способности доношења исправних и брзих одлука.
"Размишљам о броју између један и сто. Треба да погодиш који је то број. После сваког твог покушаја ћу ти рећи да ли је број превелик или премали. Ако погодиш из првог покушаја, добијаш пет долара, па четири, три, два, један, а ако на крају не погодиш, платићеш ми долар, два."
Када је Балмер поставио ово питање "Блумберговој" водитељки Емили Чанг, она је почела стратешки - прво је рекла број 50, а на крају, тек после седам покушаја, погодила је Балмеров број, који је био 59.
"Тачан" одговор и права сврха питања
Балмер није само тражио од кандидата да погоде тачан број - оно што га је посебно занимало јесте да ли су кандидати разумели шири контекст игре. Наиме, ако желе да обезбеде праву победу, кандидати треба да схвате да је вероватноћа губитка много већа од вероватноће победе, јер има много више бројева на којима могу да изгубе него оних на којима могу да добију.
Циљ питања је био да се покаже да ли ће кандидати, пре него што одговоре, проценити да ли се уопште исплати понудити број.
"Дакле, требало би да кажем да не желим да играм игру?", упитала је водитељка, на шта јој је Балмер рекао да је то управо тачан одговор.
Другим речима, кандидат треба да схвати да игра вероватно има негативан исход за њега, па треба да одлучи да ли је вредно учествовати. Једном приликом, рекао је Балмер, кандидат је одмах на папиру израчунао очекивану вредност игре и изјавио да игра није вредна тога, што је био тачан закључак, преноси "Јунилед".
Додао је да је на тај начин добио увид у способност кандидата да размишља на другачији начин, а могао је да види његову вештину анализе проблема пре доношења одлуке да ли да га запосли или не. На крају, Балмер је објаснио да је његов циљ био да процени колико добро кандидати разумеју ризик и доношење одлука, као и када је паметније одустати од одређеног потеза.