Празник Светог великомученика Димитрија, Митровдан, непокретни је или стајаћи празник и у црквеном календару је обележен црвеним словом. Крсна је слава бројних породица и име неких еснафа, у многим местима одржавају се заветине, а у Србији светом Димитрију посвећени су многобројни храмови. Светог Димитрија, осим Грка и Срба, посебно славе и Руси. Код Руса је његов култ почео да се шири још у 12. веку. Они су га 1581. изабрали за заштитника Сибира. Његов празник је један од највећих празника у Руској цркви, пише РТС.
Митровданак - хајдучки растанак
Што се тиче веровања, уочи овог великог празника ваља остати код куће, јер ако то неко не уради, стално ће се ноћити у другим домовима. Обичај је да до данас треба буду завршени сви велики радови који се обављају вани, како нас не би изненадила зима која може сваког часа да дође.
Уколико падне снег, у народу се говорило да је Свети Димитрије дошао на белом коњу. Ако је облачно чека нас топла зима, а ако је пак ведро, према народном веровању, зима пред нама је оштра.
На Митровдан су се хајдуци растајали, па би се поново састајали по Ђурђевдану следеће године. Зато и постоји она чувена реченица Митровданак - хајдучки растанак и Ђурђевданак - хајдучки састанак.
Данас се не грде деца без обзира колико су била несташна, јер ако то родитељи ураде, онда могу да очекују несташлуке од малишана целе године. У Шумадији је обичај да се у сваки ћошак собе ставља белутак да не би било мишева, а вретено, чешљеве и маказе данас жене не смеју да дирају.
Погубљен због ширења хришћанства
Митровдан је посвећен античком команданту Солуна из трећег века, мученом и погубљеном због ширења хришћанства. Солунски хришћани Димитрија су тајно сахранили, а на месту његовог гроба касније је подигнута црква и проглашен је заштитником града Солуна.
По предању, Димитријев гроб одисао је босиљком и смирном, те је зато назван Мироточиви. И данас се верује у лековитост његових моштију. Црквени списи наводе да је свети Димитрије "бдео над својим градом и спасавао га земљотреса и других несрећа".