Многе домаћице у кувању користе алуминијумску фолију - на њу стављају месо или поврће за припрему у рерни, користе је и како би поклопили храну да она остане сочна. О безбедности употребе алу-фолије годинама су се водиле дискусије, а научници су коначно дали свој суд: она је у већини случајева безбедна за коришћење, али је треба избегавати ако припремате одређену храну.
Коју храну не треба спремати на алуминијумској фолији
"Високе температуре у комбинацији са намирницама које садрже висок ниво киселина, попут парадајза, цитруса и хране са додатком сирћета, могу изазвати отпуштање алуминијума у храну", упозорио је Дарин Детвилер, председавајући Националном асоцијацијом за безбедност хране, у интервјуу за Хафингтон Пост.
У већини случајева у питању су мале количине, али повећана концентрација алуминијума, која у оганизам може доспети услед контакта хране са фолијом, кроз време може изазвати потенцијалне проблеме са здрављем, па чак и довести до развоја неуродегенеративних обољења.
"Како бисте избегли трансфер алуминијума са фолије на храну, избегавајте не само припрему ових намирница у фолији, већ и њихово складиштење, посебно ако је она још увек врућа", навела је Џесика Гевин, сертификовани стручњак за храну.
Код припреме ове хране нема разлога за бригу
Докле год храна коју припремате није превише кисела или слана, нема разлога за бригу, мишљења су експерти. "Када печете колаче на алуминијумској фолији, алуминијум се не преноси на тесто јер је оно суво, а и није исувише дуго на фолији.
Овакав начин припреме идеалан је и за припрему поврћа у рерни или за печење меса и сланине", сугерише Гевин. Чак и уколико овај метал доспе у тело путем хране (када је реч о малим количинама), тело га брзо избаци, обично путем уринирања или столицом.
Колико алуминијума просечно унесемо у тело, а да тога нисмо ни свесни
Начина да алуминијум доспе у наш организам има доста: осим путем хране која је припремана на алу-фолији, он се може отслојити и са кухињског прибора, али и са шерпи, тигања или решетке за припрему роштиља. Те количине нису опасне по живот - просечна особа дневно унесе тек између 7 и 9 милиграма овог метала.
Алуминијум се, осим у кухињи, може наћи и у одређеним козметичким производима, али и медикаментима, антиперспирантима, па чак и пијаћој води. Све док унос не премашује просечне вредности, стручњаци сматрају да нема разлога за бригу, као ни за драматичне промене у начину живота и исхране.