Титулу најбоље нове српске речи према оцени жирија је однела реч "расаница", коју је предложила девојчица Елена из места Сремски Михаљевци, док је према гласу јавности тријумфовала реч "тихољубље".
Победници такмичења у организацији сајта "Мала библиотека" објављени су данас на Радио Београду у емисији Магазин, а од укупно 661 предложене речи, деветочлани жири је гласао на основу 130 речи које су чиниле шири избор.
Расаница, ванродан, сномиље - најбоље нове српске речи према оцени жирија
"Расаница" значи излазак из неког стања нејасноће, неодређености, а девојчица Елена ју је изговорила када је њена бака објашњавала како је тог јутра нешто схватила. У току њене приче она је рекла: "Имала си расаницу".
Друго место припало је речи "ванродан" и замена је за "nonbinary", а предложила ју је Рахела Тејлор из Београда.
Треће награђена реч је "сномиље", а освојио је Михајло Миљанић из Београда. Објашњава осећај благе топле среће коју осетимо непосредно пре него што утонемо у сан, када кроз мисли пролазе пријатне слике, успомене или маштања, стварајући осећај блаженства и спокоја.
Прву награду очекује 600 евра, другу 400, док ће трећепласираном припасти 200 евра. Награђене речи су бирали писци, новинари, уметници, академици.
Такође, на сајту се јавно гласало и за нову најбољу српску реч од 26 које су ушле у ужи избор.
Победник у овој катергорији је реч "тихољубље" и упућује на особу према којој гајимо нежна и лепа осећања, а она је далеко. Образложено је да тихољубље може да буде стање духа и заљубљености према некој особи којој не можемо одмах и директно да пружимо или узвратимо љубав, већ то чинимо скривено или тихо на даљину, па можда делом и у тајности.
Другопласирана је реч "сномиље", а бронзу је однела реч "понесуша" која би заменила израз "кафа за понети", односно "coffee to go".
Сврха такмичења
Језик, попут богатог архива, чува сећање и успомене на наше претке и на живот какав је некада био. Он је одраз наше материјалне и духовне културе и, као средство за изражавање мисли, јесте најважнија спона између човека и света који га окружује. Данас имамо мноштво нових занимања, предмета и појава које су исказане новим речима, најчешће туђицама, а које ми с лакоћом усвајамо не марећи много за језик.
Сматрамо да не мора да буде тако и да је језик наслеђе које треба да волимо и да чувамо, пише на сајту Мала библиотека.