Магазин

Тајне цвета који "васкрсава": Ове 4 ствари треба да знате о цвету Наталијина рамонда

Наталијина рамонда је главни симбол званичног амблема за Дан примирја у Првом светском рату, који се обележава 11. новембра, заједно са зеленом и црном траком, бојама Албанске споменице. Неке мање познате, фасцинантне тајне које крије овај цвет, а за РТ Балкан их открива др Томица Мишљеновић, доцент са Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Тајне цвета који "васкрсава": Ове 4 ствари треба да знате о цвету Наталијина рамонда© Wikimedia Commons/Hector Montero

Наталијина рамонда је цвет који се носи на реверу на дан када је потписано примирје у Првом светском рату. Овај цвет нежног изгледа, љубичасте боје и способности да "васкрсне" има велику симболику за српски народ, јер је постала заштитни знак страдања Срба током овог периода. Поновно рађање и издржљивост ове биљке након суше је повезана са чињеницом да је и Србија успела да "стане на ноге" и поврати снагу након интезивне борбе, те је добила надимак "цвет феникс". 

У Србији се налазе две рамонде, по чему се разликују

"Постоји укупно три врсте, од тога две расту у Србији, наталијина и српска рамонда," објашњава др Мишљеновић. "Најлакше је уочити њихове визуелне разлике: Наталијина рамонда има листове у розети који су овалнијег облика, благо назубљени по ободима и њене латице се интензивно преклапају, док су код српске рамонде латице раздвојене, облик листова је као ромбоид и више су назубљени."

Ботаничар Јосиф Панчић је открио да цвет рамонда постоји и расте и изван Шпаније, где је откривена почетком 19. века. Према његовим открићима, рамонда расте и на југу Србије, због чега је добила име српска рамонда. Дворски лекар Обреновића Сава Петровић приметио је цвет у околини Ниша крајем 19. века, па је одлучио да му подари име Наталијина рамонда, због лепоте Наталије Обреновић.

"Оне насељавају сличне типове станишта, углавном клисуре и кањоне, на северно оријентисаним странама, где су ушушкане у маховини. Та маховина има значајну улогу у њиховом преживљавању на тим типовима станишта, она одржава влагу и служи као клијалишна база - семена која на њу падну лакше клијају. Оно што је интересантно је да на локалитетима где се обе врсте рамонде пронађу заједно, дешава се хибридизација између њих, као њихова комбинација" каже др Мишљеновић.

Зашто нас ова биљка вековима фасцинира и да ли је свемогући "феникс"

Рамонде имају одређена својства која се знатно разликују од других биљака цветница. "Већина биљака има могућност да контролише количину воде различитим регулаторним механизмима, али рамонда је другачија. Њих називамо поикилохидричним биљкама, а та особина је изузетно ретка у биљном свету - то значи да количина воде у њиховим ткивима зависи од количине воде у околној средини. То је честа појава код маховина и папрати, али код биљака цветница је овај феномен изузетно редак," објашњава наш саговорник.

Још једна чињеница која ову биљку чини изузетном је то да је прошла кроз огромне временске и климатске промене света, јер је на нашим просторима расла и пре Леденог доба, док је владала тропска клима. Ипак, већини људи је највише позната као "цвет феникс", али шта то заправо значи?

Говори се да Наталијина рамонда може да оживи после суше само помоћу једне капи воде, али наш саговорник објашњава да њено васкрсење није толико једноставно. Истина је да може да озелени као да се ништа није десило након неповољних услова, али најважније је да се овај процес дешава постепено.

"Рамонда може да преживи после суше, али само ако је та суша настала на њеним природним стаништима. У градовима су ти услови много екстремнији, није свемогућа биљка, опстала је само на врло специфичним, ушушканим стаништима. Она може да преживи дуг период без воде, али и када се та вода поново појави, потребни су сати или дани да се поврати. Дакле, није у питању кап воде, већ адекватна влажност земљишта," рекао је наш саговорник.

Осим тога, додаје да рамонда не може да "васкрсне" у року од неколико минута, већ за то могу бити потребни сати или чак дани. Цвета у мају и јуну, а оно што је најважније је да услови за раст буду повољни, што је и један од разлога зашто не може свуда да се пронађе. Осим тога, оне прилично споро расту - да би једна рамонда формирала розету од десетак центиметара, потребно је око десет или чак више година.

Где и када рамонду можемо видети током празника

Наш саговорник каже да се у Београду обе врсте рамонде налазе у Ботаничкој башти "Јевремовац", али тренутно нису изложене за јавност, јер то представља стрес за биљке. Рамонде су заштићене врсте и њихово гајење није једноставно, посебно не у урбаним срединама, због периода суше и високе вечерње температуре у градовима.

Уместо тога, током празника ће бити изложени реалистични керамички модели уз информативне постере о њиховим карактеристикама и биће наведени различити примери истраживања о њима.

Тајне цвета се још увек разоткривају

Саговорник објашњава да традиција проучавања рамонди, посебно у Институту за ботанику на Биолошком факултету, је изузетно дуга и наставља се и дан данас на катедри за за екологију и географију биљака. "Још увек се објављују радови о њој, везани за њену биогеографију, конзерацију, физиологију, која је врло специфична. Колеге и на другим универзитетима су заинтересоване за њу, као и у фармацеутској индустрији и биотехнологији, због одређених протеина који су у њој пронађени," каже др Мишљеновић.

image