Усред блиставе збирке златног блага из бронзаног доба пронађених у Шпанији, пар кородираних предмета могао би бити највреднији од свих. Наиме, наруквица и зарђала кугла украшена златом су исковане, али не од метала који потиче са наше планете, већ од гвожђа из метеорита који су пали са неба, нагласили су научници.
Ово откриће, указује на то да је технологија обраде метала била далеко напреднија него што се мислило на Пиринејском полуострву пре више од 3.000 година. Благо из Вилене, збирка од 66 углавном златних предмета, откривена је пре више од 60 година у данашњем Аликантеу у Шпанији и од тада се сматра једним од најважнијих примера златарства бронзаног доба у целој Европи, преноси Сајанс Алерт. Међутим, утврђивање старости ове колекције било је нешто теже због два предмета - кугле за коју се сматра да је била део мача и наруквице. Оба предмета делују као да су направљени од гвожђа.
На Пиринејском полуострву, гвоздено доба - где је истопљено копнено гвожђе почело да замењује бронзу - није почело све до 850. године пре нове ере. Пронађени предмети датирани су између 1500. и 1200. године пре нове ере. Стога је уклапање артефаката са изгледом гвожђа у контекст блага из Вилене било веома изазовно.
Међутим, пошто руда гвожђа из Земљине коре није једини извор гвожђа за ковање, широм света постоји велики број гвоздених артефаката пре гвозденог доба који су исковани од материјала метеорита. Можда је најпознатији метеорски гвоздени бодеж фараона Тутанкамона, али постоје и друга оружја из бронзаног доба направљена од тог материјала и била су веома цењена.
Постоји начин да се направи разлика: гвожђе из метеорита има знатно већи садржај никла од гвожђа ископаног из земљине коре. Због тога су истраживачи добили дозволу од Општинског археолошког музеја у Вилени, где се колекција чува, да пажљиво тестирају ова два артефакта и утврде колико никла садрже.
Упркос високом степену корозије, која мења састав предмета, резултати снажно указују на то да су и кугла и наруквица направљени од метеоритског гвожђа.
Тако се решава дилему о томе како се ова два артефакта уклапају са осталим деловима колекције: направљени су отприлике у истом периоду, који датира између 1400. и 1200. године пре нове ере.
"Доступни подаци сугеришу да би кугла и наруквица из колекције блага из Вилене тренутно била прва два предмета која се могу приписати метеорском гвожђу на полуострву, што је компатибилно са хронологијом из касне бронзе", кажу истраживачи.
Истраживање је водио сада већ пензионисани шеф конзервације Националног археолошког музеја Шпаније, Салвадор Ровира-Љоренс са својим тимом, а налази су објављени у магазину Trabajos de Prehistoria.