Магазин
Вино или пиво? Како избор алкохола утиче на вашу исхрану
Свако има своје преференције за храну, али како се оне развијају? Испоставља се да наша омиљена врста алкохолног пића може да има директан утицај на нашу свакодневну исхрану. Између љубитеља пива, вина, жестоких пића и комбинација пића, које су разлике у намирницама које најчешће једу?
Избор алкохола који најчешће конзумирамо може да утиче на храну коју бирамо да једемо, према открићу истраживача који су упоредили исхране око 2,000 учесника који конзумирају алкохол. Након што су упитани о њиховим омиљеним пићима, били су издвојени у следеће групе: 38,9 одсто конзумирало је само пиво, 21,8 одсто само вино, 18,2 одсто само жестока пића и 21 одсто конзумирало је комбинацију више врста алкохола.
Желели су да анализирају коју везу одабир омиљеног алкохола може имати са њиховом исхраном. Ниједна од група није се приближила постизању резултата од 80 поена, који се сматрају резултатом адекватног режима здраве исхране, према америчком Индексу здраве исхране од максимално 100 поена. Али има оних који су били знатно здравији од других.
Они који пију вино постигли су 55 поена, они који пију само жестока пића и комбинована пића су зарадили 53 поена, док су они који пију пиво имали најнижи резултат - 49 поена.
Љубитељи пива чешће су били млађи мушкарци, пушачи и са ниским примањима, утврдили су истраживачи. Ова група је такође пријавила највећи дневни унос калорија и најнижи ниво физичке активности. Веза између нездраве исхране и пива се може објаснити тиме што се на многим местима где се највише служи пиво, уједно се нуди и висококалорична храна, која садржи мало влакана, али много угљених хидрата и прерађеног меса.
С друге стране, вино (посебно црно) често се комбинује са уравнотеженијим оброцима који садрже месо, поврће и млечне производе. Претходна истраживања су показала да љубитељи вина више купују маслине, воће, поврће, живину, здравија уља (маслиново), немасни сир, млеко и месо, док они који воле пиво преферирају готова јела, шећер, чипс, свињетину, путер или маргарин, кобасице, јагњетину и безалкохолна газирана пића.
Студија је сугерисала да је и обрнуто тачно - да избор у исхрани утиче на преференције алкохола. На пример, пржена или слана храна може подстаћи жељу за конзумирањем пива, а конзумирање сирева може подстаћи жељу за вином. Истраживачи додају да постоје одређена ограничења у њиховој студији, углавном јер су учесници самостално морали пријавити своје навике у исхрани.
Добро је знати да одабир алкохола не само да може да одреди коју храну желимо да једемо, већ може да јој измени укус. Виши проценат алкохола у жестоким пићима може изазвати губитак осећаја у непцима, што утиче и на чуло укуса. Уместо тога, препоручују се кисели аперитиви, који ће подстаћи глад.
Истраживачи додају да је злоупотреба алкохола водећи узрок цирозе јетре и многих других болести, а таква стања се само могу погоршати лошом исхраном. Зато је важно бити свестан избора хране и пића, јер они значајно утичу на целокупно здравље.
