Свети Георгије је веома цењен у Србији и слави се два пута током године - 16. новембра по новом календару, као Ђурђиц, празник преноса моштију и 6. маја када се обележава дан смрти овог великомученика и борца за хришћанство. Иако Ђурђиц није обележен црвеним словом у црквеном календару, ипак се сматра да је од великог значаја за православну цркву.
Ништа се не износи из куће
Ђурђиц је слава или преслава многих српских места и породица. Према народном веровању зима долази са Ђурђицем, а одлази са Ђурђевданом. Такође, означава почетак Вучјих дана или Мратинаца, дана до Мратиндана, 24. новембра. Ако су Мратинци магловити, зима ће бити променљива, ако је ведро, зима ће бити јака, пише РТС.
Данас се ништа се не даје из куће, жене не раде ручне радове, а занатлије одмарају.
Верује се да они који се зову Ђорђе, Ђурђица, Ђурђа, Гина, Георигије уколико дан посвете молитвама упућеним светитељу, може да их очекује срећан период.
Свети Георгије је страдао за Христа и веру 303. године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Пред смрт своју, распродао је имање и разделио га сиромашнима, а свог верног слугу, замоли је да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке, што је слуга и урадио, пише СПЦ.
На православним иконама је приказан како са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док је на икони која се износи на Ђурђиц, држи копље у рукама.
Веома поштован светитељ широм света
Свети Георгије је један од светитеља који се највише прослављају у православној Цркви, међутим, такође се слави и у католичким земљама. Овековечен у причи где убија аждају, слави се у Канади, Каталонији, Енглеској, Етиопији, Грузији, Грчкој, Црној Гори, Португалу, Србији, као и у градовима Истанбулу, Љубљани и Москви. Такође је овај светитељ заштитник професија, организација и болесника.