Теорија да писање листе може да побољша сан се посебно односи на записивање задатака који вас чекају следећег дана и они које сте започели, али још нисте завршили. У новој студији су испитани запослени у једној немачкој ИТ компанији, а они којима су остали недовршени послови на крају радне недеље више су размишљали о својим проблемима на послу током викенда, у поређењу са онима који су били мање-више готови са послом. Они са недовршеним задацима су такође имали склоности ка немирном сну и поремећеном распореду спавања током викенда.
Дакле, овај стрес је имао утицај на раднике чак и ван радног времена, а истраживачи су закључили да ове мисли могу бити последице негативних ствари које су се десиле у прошлости или би се могле догодити у будућности (недовршен задатак, грешке у раду...).
Недеља увече може бити врло тешка, посебно ако сте тог јутра дуго спавали, па можда нисте довољно уморни када легнете у кревет. Размишљате о томе како се сутра враћате на посао и како треба да се суочите са свим незавршеним задацима, а уз то, вероватно ћете имати нове обавезе. Дакле, шта можете да урадите да спречите да вас ове бриге држе будним?
Састављање листе задатака може да поправи сан
Ако вам се спава, а никако не можете, упалите светло, седите за сто и почните да пишете листу свих задатака који вас очекују. Можда не звучи као опуштајућа активност, али једна студија спроведена у САД показала је да овај метод може бити изненађујуће ефикасан.
Истраживачи неуронауке на Универзитету Бејлор су замолили групу волонтера да непосредно пре спавања напишу листу свега што су постигли тог дана, а друга група је написала листу о задацима које су морали да ураде сутра и у наредних неколико дана. Открили су да је друга група то вече брже заспала за девет минута.
Студија је такође показала је да су заузети људи који су правили листе са више од 10 задатака заспали у просеку 15 минута брже од људи који нису написали листе обавеза, а заспали су и шест минута брже од оних који су само састављали кратке листе.
Научници се нису ослањали на сопствену процену учесника о њиховом спавању (јер није увек тачна), већ су то време потврдили кроз врсту студије спавања познатог као полисомнографија. Ово укључује причвршћивање сензора на главу особе и на друге делове тела, како би се пратили њени мождани таласи, дисање и покрети, преноси Би-Би-Си.
Иако студија није велика, постоји психолошки механизам који би могао објаснити резултате. Феномен се зове "когнитивно растерећење" и дешава се када особа предузме физичку акцију како би ублажила ментално оптерећење. Пример овога је када окренете мапу како бисте је ускладили са распоредом улице испред вас - одузимате део менталног рада који вам је потребан да бисте се оријентисали, смањујући стрес на мозак и олакшавајући задатак.
Како листа треба да изгледа
Циљ писања листе обавеза пре спавања је да задатке из свог ума пренесете на комад папира, тако да умањите потребу да размишљате о њима када покушавате да заспите. Уместо да вам се задаци насумично врте у глави док лежите у кревету, биће уредно наведени и распоређени на папиру, нећете нешто заборавити и чекаће вас сутрадан.
Најбоље је да прецизно наведете сваки задатак и одредите колико је приоритет, уместо да користите опште називе и насумично их пишете. Можда ово делује као нешто што би вас само разбудило, али могло би се исплатити. Истина је да писање листе обавеза непосредно пре него што заспите можда неће решити све ваше проблеме и обавезе, али ће вам помоћи да заспите и да постепено умањите стрес.