Постоји један специфичан задатак у којем истраживачи који спроводе експерименте на животињама морају бити посебно вешти: Морају знати да процене добробит својих животиња на основу запажања њиховог понашања, јер за разлику од људи, не могу једноставно да их питају како се осећају.
Ово се односи и на истраживаче који желе да побољшају услове у којима се држе лабораторијске животиње. Али анализа животињског понашања често подразумева ручни рад у лабораторији који траје данима, због чега су истраживачи на швајцарском Федералном институту за технологију (ETH) развили су нови метод истраживања, који омогућава да се у биомедицинским анализама користи мање мишева у експериментима.
Нова метода подразумева аутоматску анализу понашања кроз алате за препознавање слика и вештачку интелигенцију. Мишеви се снимају и исти видео снимци се аутоматски анализирају. Осим што ће се на овај начин уштедети време, уочавање суптилних разлика у понашању животиња ће бити прецизније и биће потребан мањи број животиња за будуће експерименте.
Овај АИ систем не препознаје само изоловане, веома специфичне обрасце понашања животиња - такође се уско фокусира на прелазе са једног понашања на друго.
На пример, неки од типичних образаца понашања код мишева укључују устајање на задње ноге када су радознали, боравак близу зидова кавеза када су опрезни и проучавање одређених предмета који су им нови када се осећају радознало. Чак и миш који стоји може пренети информацију да ли је на опрезу и да ли се осећа небезбедно.
Ови прелази су значајни, јер животиња која брзо и често прелази између одређених образаца може бити нервозна, под стресом или напета. Насупрот томе, опуштена или самоуверена животиња често показује стабилне обрасце понашања и мање очигледно прелази између њих, преноси научни портал "Phys". Тестирањем овог новог процеса, швајцарски тим је до сада успео да сазна како мишеви реагују на стрес и одређене врсте лекова, као и да закључи до које врсте промене понашања доводе акутни и хронични стрес код мишева.
Примена и добробит животиња у науци
Практично је користити мишеве у експериментима јер су мали, лако их је узгајати и имају кратак животни век, али један од највећих разлога је њихова генетика. Бројни научници су закључили да људи и мишеви деле чак око 80 одсто гена. Такође, системи органа код мишева и човека се подударају по структури, облику и физиологији, тако да проучавање модификације ДНК код мишева може бити корисно за развој генетике и медицине за човека.
Ипак, коришћење животиња зарад истраживања често отвара бројна етичка питања. "Када користимо вештачку интелигенцију и машинско учење за анализу понашања, доприносимо етичком, али и ефикаснијем биомедицинском истраживању", каже тим истраживача, који додаје да се још увек мора радити на усавршавању АИ технологије зарад добробити животиња, али да се у будућности може постићи огроман напредак.