Теорије о крају света и потпуном изумирању људске врсте непрестано су тема научних истраживања - стручњаци износе своја мишљења о томе када би овако нешто могло да се догоди, шта би био окидач за престанак живота људи на Земљи, али и ко би нас "наследио" када се ово догоди. Недавна теорија, о томе како би то могло бити биће из морских и океанских дубина, можда звучи потпуно невероватно, али стручњаци су врло оптимистични у својим претпоставкама да баш оно има највише потенцијала.
Кад изумре човечанство они долазе да владају Земљом
Наследницима људске врсте би, у будућности, могле бити хоботнице - мекушци за које експерти са Оксфорд универзитетеа сматрају да су натпросечно интелигентни и изузетно прилагодљиви најразличитијим условима за живот. Хоботнице, по мишљењу професора Тима Колсона, имају највише ресурса од свих других врста, што их чини идеалним кандидатима за преузимање владавине над Земљом - оне су способније од инсеката или птица, али и од интелигентних животиња, којима недостају "фине моторичке вештине које су потребне за изградњу нове цивилизације".
Шта хоботнице имају што друге врсте немају
"Њихова способност да решавају комплексне задатке, начин на који оне међусобно комуницирају, способност коришћења "руку" кади манипулисања објектима, па чак и способност да се камуфлирају како их непријатељ не би видео - све ово нам говори да би ова врста у правим климатским условима могла да еволуира у нову цивилизацију, која би наследила људску", навео је Колсон, а пренео Њујорк Пост. Ови квалитети хоботница, заједно са њиховом напредном неуролошком структуром су добитна комбинација, сматра стручњак.
Може ли хоботницама нешто стати на пут
"Кандидатуру" хоботница за наше наследнике, ипак, треба узети са резервом, наглашава Колсон, наводећи да је тако нешто могуће само ако на Земљи буду постојали адекватни услови. "Хоботнице би тешко могле да се адаптирају на живот на суши јер им недостаје скелет", објаснио је он. "Ипак, већи припадници ове врсте би потенцијално могли да креирају подводне заједнице налик градовима које данас имамо. За овако нешто би им, додуше, требало стотине, хиљаде, а можда и милиони година", додао је Колсон.