Магазин
Зашто нас ни интернет више не забавља: Неограничен садржај, али осећај досаде никада није био већи
Упркос све већој доступности неограничене забаве помоћу технологије, људи пријављују да све више осећају досаду, толико да утиче на њихово ментално здравље, учење и понашање. Интернет је некада био спас од монотоније, али изгледа да је сада постао њен главни узрок. Шта је пошло наопако и зашто технологија није више узбудљива разонода као некада?
Данас нам је забава надохват руке, довољно је да само посегнемо за телефоном и користимо друштвене мреже, разговарамо са пријатељима, можемо укључити телевизор или компјутер, да гледамо неограничен број филмова и серија, играмо игрице... Па ипак, извештаји о досади су парадоксално у порасту, посебно међу млађим генерацијама.
Подаци из великих америчких анкета и студија указују на то да људи данас пријављују да им "никада није било тако досадно као сада", при чему се стопа досаде значајно повећава међу адолесцентима и студентима од 2009. године.
С обзиром да је хронична досада повезана са проблемима као што су анксиозност, депресија, па чак и агресивно понашање, важно је разумети шта покреће ово повећање нивоа досаде. Стручњаци сматрају су ослањање на дигиталне уређаје и стална доступност неке врсте забаве имали супротан ефекат - постали смо подложнији досади, уместо да будемо узбуђени због нових информација и стимулативног садржаја коме имамо приступ лакше него икада.
Зашто смо се заситили дигиталне забаве
Аутори студије тврде да структура и природа дигиталне забаве могу појачати осећај досаде. Ослањајући се на постојећа емпиријска истраживања, утврђено је како друштвене мреже, стриминг сервиси и други облици дигиталне забаве могу обликовати очекивања људи - желимо да увек будемо укључени у дешавања, наша пажња кратко траје и подељена је на велики број фрагмената, тако да се смањује задовољство које се добија од свакодневних активности.
Сваки од ових механизама ствара циклус у којем се људи све више окрећу дигиталним уређајима како би ублажили досаду, да би се у исто време осећали мање задовољним. Технологија пружа константан прилив информација и новитета, што онда подстиче кориснике да траже још већу стимулацију.
Класичан пример је прелаз са текстова на слике, па на кратке видео клипове који тренутно доминирају интернетом. Оно што је најважније је да се ухвати пажња корисника, а видео запис, који нуди илустрације, звукове и текст, је тренутно најефикасније решење. Као резултат тога, активности које не одговарају овом нивоу стимулације, као што је читање књиге или слушање предавања, могу бити врло досадне.
Још једно суштинско питање је начин на који дигитални садржај одузима пажњу, што отежава фокусирање на једну активност. Уређаји као што су паметни телефони увек имају неку врсту ометања у виду обавештења, великог броја апликација, могућност брзог пребацивања између активности... Све ово омета ток мисли, а студије су показале да ово смањује задовољство и способност корисника да се у потпуности скоцентришу на један задатак, што доводи до веће досаде.
Трећи кључни механизам укључује осећај испуњености, за који аутори сматрају да је неопходан за сузбијање досаде, преноси портал "Сајкполоџи пост". Друштвене мреже често дају фрагментиране и неповезане информације, а то може умањити њихов смисао, што наводи људе да мисле да је њихово време проведено на мрежама безначајно.
Студије су показале да се људи често овако осећају након конзумирања брзих, неповезаних делова информација, што може покренути циклус пребацивања између садржаја у потрази за нечим значајнијим. Међутим, ова претрага ретко задовољава, јер је дигитални садржај често направљен тако да се брзо погледа, па исто тако брзо и заборави. Из овога се може закључити да можда лек за досаду није Инстаграм или Јутјуб, већ "спора" активност која захтева мало више времена и пажње.
