На основу осам експеримената са укупно више од 5.300 учесника, и уз коришћење различитихе метода, показало се да су појединци који су користили скраћенице за слање порука сматрани неискренијим и било је мање вероватно да ће добити позитивне одговоре на своје поруке, јер се сматрало да улажу мање напора у текстуалним разговорима.
"У свакодневним интеракцијама често се сусрећемо са људима који могу да се сматрају добрим или лошим текстописцима. Мислили смо да би текстописци можда волели скраћенице јер би то пренело неформални осећај блискости, па смо били изненађени што су скраћенице изазвале негативну перцепцију о људима који их користе", рекао је водећи истраживач Дејвид Фанг, докторант бихевиоралног маркетинга на Универзитету Станфорд.
Фанг је рекао да је истраживање показало да, док млади људи имају тенденцију да користе више скраћеница за слање порука, још увек нису њихови обожаваоци.
"Иако су наши укупни резултати о старости били помешани, јасно је да млађи људи не воле скраћенице", рекао је Фанг.
Он је оценио да скраћенице које се шаљу преко текстуалних порука, "могу да допринесу усамљености, ако људи открију да друштвене везе временом слабе јер добијају ређе, или ређе позитивне одговоре на своје текстове".
Фанг је навео да не верује да би људи требало да престану да користе скраћенице у потпуности.
"Често прилагођавамо напор који улажемо у разговоре, тако да (скраћенице) одговарају значају везе. У неким случајевима, има смисла уложити мање труда и прихватити да вас доживљавају као мање искрене, као што је брзо слање порука са возачем за доставу. Међутим, наши налази су посебно релевантни када желимо да изгледамо искреније и да ојачамо друштвене везе, на пример на почетку везе или када треба да оставимо добар утисак", истакао је Фанг.
У исто време, у прелиминарној анкети коју су спровели истраживачи, 99 одсто испитаника је изјавило да користе скраћенице за слање порука, а 84 одсто њих је изјавило да не верује да се другима не би допале скраћенице.
Експерименти су укључивали анализу одговора корисницима групног ћаскања у Дискорду (Discord), као и сценарија за састанке и историје разговора корисника апликације за састанке Тиндер, у 37 земаља.
Други експерименти су укључивали учеснике који су оцењивали своје текстуалне разговоре са људима који су користили, или нису користили скраћенице.
У експериментима, текстописци који су користили скраћенице добијали су краће одговоре, као и мањи број одговора, и била је мања вероватноћа да ће примити контакт информације од другог пошиљиоца СМС поруке.
Зашто не треба користити тачку на крају порука
Можда сматрате да су емоџији бесмислене допуне порукама, али једно истраживање открило је да ови симболи могу помоћи у преношењу значења.
Студија је показала да, далеко од тога су досадни, осмеси и скраћенице представљају вредне додатке порукама.
Међутим, завршавање порука тачком перципира се као хладно и може променити значење поруке.
Ранија студија открила је да поруке које се завршавају тачком изгледају мање искрено него оне без тачке.
Ови резултати сугеришу да интерпункција може изобличити или утицати на значење порука. Прескакање интерпункције указује на спонтанији и искренији одговор.
"За разлику од разговора лицем у лице, у порукама се не можемо ослонити на тон гласа, паузе или изразе лица и гестове, " изјавила је професор Селија Клин, водећи аутор студије.