Салмонела би могла помоћи у борби против рака црева, каже истраживање

Салмонела која може изазвати тровање храном, могла би се генетски модификовати како би омогућила одређеним белим крвним зрнцима, која штите тело од инфекција и болести, да уништавају ћелије рака, показало је најновије истраживање.

Стручњаци одавно знају да салмонела може да помогне у борби против рака, али у терапијама није била толико ефикасна као што се очекивало, пренео је Скај њуз.

Међутим, студија је сада открила да би салмонела могла бити пројектована тако да омогући Т ћелијама, врсти белих крвних зрнаца које штите тело од инфекција и болести, да убије ћелије рака.
Користећи мишеве, тим истраживача је открио да салмонела обично спречава Т ћелије да се боре са ћелијама рака јер исцрпљује аминокиселину звану аспарагин.

Доктор Аластер Копланд, аутор студије и научни сарадник за имунологију на Универзитету у Бирмингему, рекао је да би истраживање могло "претворити бубу која изазива болест попут салмонеле у ону која се бори против рака".

"Дугогодишња мистерија је зашто Т ћелије, које су кључне за борбу против рака, не функционишу оптимално током овог третмана", рекао је он.

Према његовим речима, сада је идентификован протеин одговоран за то и одређена је генетска мета која би могла бити од помоћи да се ослободи пун потенцијал терапије.

Др Кетрин Елиот, директор истраживања у британском центру за истраживање канцера, који је финансирао студију, рекла је да је истраживање "узбудљив" развој и да би то могло довести до "ефикаснијег лечења пацијената са колоректалним и другим врстама рака у будућности.

Рак дебелог црева је трећи најчешћи тип рака у свету. У 2022. години дијагностиковано је више од 1,9 милиона случајева. Ово је и други најчешћи узрок смрти од рака, што доводи до више од 900 000 смртних случајева годишње.

Стање у Србији

Рак дебелог црева је други најчешћи злоћудни тумор у оболевању и умирању, подаци су Канцеларије за скрининг рака. Сваке године од овог рака оболи приближно 4500, а умре више од 3000 људи. 

Учесталост ове болести порасла за 50 процената међу особама у двадесетим, тридесетим и четрдесетим годинама током последњих 30 година. Неки стручњаци верују да се објашњење крије у нашој све већој склоности ка брзој храни и паралелном порасту гојазности, што утиче на здравље целокупног система за варење.