Коришћење интернета може може довести до ублажавања депресије и бољег благостања код људи старијих од 50 година, показало је ново истраживање са Универзитета у Хонг Конгу. Након анализирања понашања скоро 90 хиљада људи из 23 земље (укључујући САД, Кину и Енглеску), научници су утврдили да старији могу да се ослоне на интернет за побољшање квалитета живота.
Открили су да су људи који су користили интернет за тражење информација, слање и примање електронске поште и за онлајн куповину имали мање симптома депресије, бољи ниво задовољства животом, па чак и боље здравље (по сопственој процени).
Истраживачи кажу да последњи разлог може бити зато што људи користе интернет да сами истражују здравствене проблеме, што значи да су били у стању да буду самосталнији, а такође су били у могућности да буду друштвенији, због учествовања у онлајн интеракцијама.
"Превазилажењем друштвених и просторних ограничења, коришћење интернета може олакшати везе са породицом и пријатељима и проширити друштвени живот средовечних и старијих одраслих особа", написали су аутори извештаја.
"Подстицање такве друштвене интеракције може смањити њихову усамљеност и социјалну изолацију, као и побољшати њихов осећај припадности и самопоштовања, што може допринети бољем менталном здрављу," додају аутори, преноси "Скај њуз".
Ово није први пут да се истичу предности које технологија доноси старијим генерацијама. Ранија истраживања су показала да сурфовање интернетом потенцијално успорава или чак потпуно спречава развој деменције код старих људи за чак 43 одсто.
Неограничен приступ новим информацијама, комуникација са спољашњим светом (посебно за оне који нису у стању да се много крећу) и разбибрига коју интернет нуди помаже у одржавању когнитивних способности и стабилног менталног здравља.
Стручњаци препоручују да се издвоји време и стрпљење за учење старијих генерација о технологији. Најпре је важно објаснити им зашто је технолошка писменост неопходна данас, па постепено их увести у најосновније начине коришћења друштвених платформи и апликација.
Неки стручњаци препоручују да је најбоље почети од апликација за комуникацију, које ће старијима вероватно бити најкорисније, па онда прећи на медијске портале, како би били у току са најновијим дешавањима и на крају их увести у свет разноврсног, забавног садржаја на друштвеним мрежама или стриминг сервисима.