Данас је Аранђеловдан - празник је посвећен архангелу Михаилу, чувару православне вере

Овај велики празник је посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестелесних сила добра које су учествовале у стварању света. Такође се сматра чуварем православне вере и борцем против јереси.

Сабор Светог Архангела Михаила је у црквеном календару уписан црвеним словом и изразито је уважен међу православцима и слави се у многим српским кућама.

Црква подсећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намењено је за покој душе предака који су се заветовали светом архангелу Михајлу. Такође, слава је Саборне цркве у Београду, а заштитник је лозе Немањића.

Да ли ће трпеза бити посна или мрсна, зависи од дана када се обележава - посна је ако празник пада на среду или петак, а мрсна је осталим данима.

Народна веровања

Верује се да овај светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао, пише РТС.

Такође, сматра се у народу да какав је дан на Аранђеловдан да се може одредити каква ће бити година. Зато се и каже "Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа".

У неким крајевима наше земље је заштитник сточара, јер се верује да само он може отерати вукове.

Ко је био архангел Михаило

На иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

"Свети Михаил изображава се још од првих времена хришћанских као војвода, који у десној руци држи копље, којим попире Луцифера, сатану, а у левој палмову зелену гранчицу. На врх копља има платнену пантљику са црвеним крстом. Архангел Михаил сматра се нарочито чуварем православне вере и борцем против јереси верских", речи су Светог Николаја Жичког. 

Такође се сматра симболом борбе против зла, а његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.