Често идемо на одређене дијете или режиме исхране како бисмо што пре скинули килограме - ако издржимо у ригирозним захтевима, постићемо циљ, али то свакако неће имати добре користи за наш организам. Зато је битно и када смо на дијетама да знамо да се хранимо избаланисирано и да уносимо намирнице које ће бити у служби нашег здравља.
Како да знамо да је нека дијета здрава
Заједничко саопштење које су недавно објавиле Светска здравствена организација (СЗО) и Организација за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених нација има за циљ да истакне "шта треба" и "шта не треба" радити када је у питању здрав начин исхране. У њему је дат преглед основних хранљивих материја, најбољих извора тих материја, препорученог уноса калорија из различитих хранљивих материја, као и намирница које би требало избегавати, пише Медикал Њуз Тудеј.
Колико угљених хидрата треба да садржи здрава исхрана
Угљени хидрати би требало да чине најмање 45 одсто, а највише 75 одсто укупног дневног уноса калорија. Најбољи извори угљених хидрата су:
- интегралне житарице, као што су пшеница, овас и раж
- поврће
- воће
- махунарке - грашак, пасуљ и лећа
Дневни унос воћа и поврћа за одрасле треба да буде најмање 400 грама. Такође, влакна су важна, јер исхрана која је њима богата може смањити ризик од срчаних болести и дијабетеса типа 2.
Масти врло битне
Иако многи људи мисле да су масти нездраве, стручњаци истичу да је маст есенцијални нутријент неопходан за правилно функционисање ћелија у телу. Избор здравих незасићених масти као што су оне добијене из авокада, орашастих плодова и семенки, штити здравље срца и помаже у одржавању здравог крвног притиска и нивоа холестерола.
Шта треба да знати о протеинима
"Протеини обезбеђују градивне блокове за већи део структурних елемената тела, као што су мишићи и функционалне молекуле као што су хормони и ензими", наводи се у заједничкој изјави.
Саветује се да 10-15 одсто дневних калорија треба да долази из протеина, и да се они могу добити из животињских, али и биљних извора.
Што се тиче најбољих извора протеина, препоручују се:
- немасна живина
- масне рибе
- махунарке
- грчки јогурт
- свежи сир
- ораси
- семенке
Посебно избегавати прерађену храну
Требало би елиминисати прерађену храну, јер мења структуру оригиналних састојака хране - обично садржи велике количине додате соли и шећера, као и појачивачи укуса, што наравно није добро за организам.