Иако многи од нас успешно смршају, често се и сусретну са јо-јо ефектом, односно килограми се врате и поново смо на старом. Изгледа да су кривци ћелије масног ткива, јер се оне добро "сећају" у гојазности и научници не би искључили могућност да баш оне играју значајну улогу због чега се поново угојимо.
Наиме, они су идентификовали биолошку меморију након испитивања масног ткива код људи који су били гојазни пре и након што су изгубили тежину након баријатријске операције (хируршке измене на нивоу дигестивног тракта). Ткива су даље упоређена са мастима здравих особа које никада нису биле гојазне.
Анализа је показала да су масне ћелије под утицајем гојазности мењале свој одговор на храну, што је могло да траје годинама. У тестовима, те ћелије су брже расле тако што су брже упијале хранљиве материје.
"Наша студија указује да је један од разлога зашто је тешко одржати телесну тежину након почетног губитка килограма то што масне ћелије памте своје раније гојазно стање и вероватно имају за циљ да се врате у то стање. Изгледа да памћење припрема ћелије да брже реагују на шећере или масне киселине", каже је Фердинанд фон Мајен, водећи аутор студије на Федералном технолошком институту у Цириху.
Даљи рад који је био усмерен на ћелије миша пратио је биолошку меморију хемијских модификација на ДНК и протеина око којих је ДНК омотана. Ове промене мењају активност гена и метаболизам.
Мишеви који су раније били гојазни брже су добијали на тежини од других када су били на исхрани богатој мастима, што указује на промену у метаболизму која им је олакшала да поново добију килограме, објаснили су научници у тексту објављеном у часопису Nature. Ипак, за то није било одговорно искључиво "памћење" у масним ћелијама. Научници сумњају да слично памћење постоји и у можданим ћелијама, које утиче на количину хране коју животиње конзумирају и на то колико енергије троше, пише Гардијан.
"Из перспективе еволуције, ово има смисла. Људи и друге животиње су се прилагодили да бране своју телесну тежину, а не да је изгубе, пошто је недостатак хране историјски био уобичајен изазов", каже др Лаура Хинте, аутор студије.
Такође, др Даниел Кастелано, додаје: "На друштвеном нивоу, ово би могло понудити утеху појединцима који се боре са гојазношћу. Борба да задрже килограме могла би бити вођена ћелијском меморијом која се активно опире променама", рекао је он.
Рад би могао да отвори пут бољим програмима за контролу тежине, иако ћелијска меморија гојазности такође може да избледи с временом. "Могуће је да се дужим одржавањем здраве телесне тежине избрише ово памћење", наглашава Хинте.