Орешник од давнина заузима посебно место у митологији и народним веровањима, и то не само руског народа, већ и других: он се налазио под покровитељством бога Одина (нордијска митологија), бога Луга (келтска митологија), бога Велеса (словенска митологија), бога Хермеса (грчка митологија) и бога Меркура (римска митологија). Ово јединствено дрво се одавајкада сматрало светим нарочито у руској култури, а сагласно легендама, орешник има и магичне моћи.
Орешник је дрво које штити
Према руским народним веровањима, дрво орешника има посебне заштитничке моћи: територије оивичене по земљи граном орешника сматрале су се неприступачним и заштићеним од најезде непријатељских сила, док се кора орешника зашивена на одећу сматрала талисманом који штити од напада злих духова. Веровало се и да крстови направљени од овог дрвета, пободени у земљу, штите усеве од удара муња, док су гране орешника унете у кућу штитиле дом од ватрене стихије.
Орешник доноси срећу и благостање
Орешник је руски народ традиционално повезивао са срећом, благостањем и процватом. Посебно су се ценили плодови-близанци и плодови-тројке (два или три ораха на једној петељки), који су се поклањали као амајлије које би доносиле богатство. У стара времена ни свадбе нису могле да се замисле без ораха, плодова орешника - они су се поклањали невестама како би их у брачном животу пратила срећа и како би се повећале шансе за велико и здраво потомство.
Мост између два света
Посебно је интересантна повезаност орешника са загробним животом. У словенским традицијама се сматрало да се за празник Тројица душе умрлих предака привремено усељавају у гране орешника. Зато је руски народ на тај дан обавезно украшавао своје домове гранчицама овог дрвета и обавезно их прислањао на уво, не би ли чуо гласове оних који су напустили овај свет и преселили се у онај други, вечни. Плодови орешника су били коришћени и за Божић: тада су се они стављали у углове куће (избе), како би се преци нахранили.
У моћ орешника веровали су и Друиди
У моћ орешника нису веровали само руски народи, већ и Друиди (свештеника класа у заједницама старих Келта), у чијој је култури ово дрво имало репутацију праведног судије. Уз помоћ штапова орешника очишћених од листова они су решавали све настале спорове беспристрасно, а веровали су да орешник подржава само праведне одлуке, а никако зле намере супарника. Орешнику су се, иако је он дрво, чак додељивале и људске особине: он је био миран, мирољубив и врло правичан, па је на добро одговарао добрим, а на непоштовање - на исти начин.