Пас Џорџија Меј прешла је километре и километре до куће након што је побегла током планинарења у Сан Дијегу. Бигл Ласер, вратио се у свој кварт у Винипегу (Канада) шест недеља након што се изгубио од породице на око 80 километара удаљености.
Како пси постижу овако невероватна путовања? Па, поседују моћну комбинацију инстинкта за оријентацију и оштрих чула, кажу стручњаци.
Ментална мапа
Способност оријентације код паса вероватно је наслеђена од њиховог претка, сивог вука, који је лутао великим пространствима Евроазије, где су пси први пут припитомљени.
"Чини се да су пси у стању да конструишу менталне мапе свог окружења. Међутим, њихова ментална мапа вероватно изгледа другачије од наше, јер је вероватно доминирају мириси", рекла је Зази Тод, ауторка књиге Bark! The Science of Helping Your Anxious, Fearful, or Reactive Dog.
Праћење трага мириса је један од метода коју пси користе за навигацију и оријентацију у својој околини. Пси имају чуло мириса 10.000 до 100.000 пута јачег од нашег, што им даје могућност да нањуше све, од експлозива, па до дијабетеса.
"Поред мириса, пси могу препознати познате оријентире помоћу вида, мириса и звука. Неки изгубљени пси се оријентишу препознавањем познатог оријентира у односу на своју кућу. Користећи одређене тачке као референту мрежу, могу да путују директним путем кући", објашњава Бриџет Шовил из удружења American Society for the Prevention of Cruelty to Animals.
Унутрашњи компас
Птице селице, лососи и китови неке су од животиња које користе Земљино магнетно поље, иако органи који контролишу ову способност још нису у потпуности разумљиви, пише Нешнал џиогрaфик.
Могуће је да и пси поседују ову необјашњиву способност. У истраживању из 2020. године, чешки научници су укључили 27 ловачких паса у трогодишњи експеримент. У више од 600 теренских проба, научници су поставили трекере и камере на псе пре него што су их пустили у непознато шумско подручје. Затим су пратили псе када би их власници позвали назад кући. Сви пси у студији прешли су у просеку готово 1,5 километар у шуми.
Око 60 одсто паса користило је свој њух да би пратило траг назад до власника. Међутим, 30 одсто паса примењивало је другачију стратегију, названу "компас трчање". Ови пси су на почетку свог повратка трчали кратко дуж осе север-југ, без обзира на локацију власника. Истраживачи верују да су пси користили Земљино магнетно поље за оријентацију.
"Још немамо коначан доказ да пси користе магнетне знаке за навигацију, али ово је највероватније објашњење", каже коаутор студије Хинек Бурда, професор зоологије.
Теже поновном сусрету
"Пси који одрастају са људима могу развити везу сличну оној између детета и родитеља, а један од кључних аспеката те везе је снажна мотивација за поновним сусретом након раздвајања", каже Моник Удел, директорка Лабораторије за интеракцију људи и животиња на Универзитету Орегона.