Иако неки не могу да замисле да не користе алуминијумску фолију за складиштење хране, посебно јер тако одувек раде и никада нису имали проблема, стручњаци упозоравају да ово ипак није најбоље решење за чување остатака хране.
За разлику од пластичних кеса или посуда, алуминијумска фолија не може створити херметички затворен простор, без обзира колико чврсто је умотате. То значи да ће ваздух увек наћи пут до ваше хране, што представља ризик од бактерија. Правилно складиштење хране умањује прилику да бактерије дођу до ње тако што се ограничава излагање ваздуху и спречава се губитак влаге. Међутим, алуминијумска фолија није идеална ни за једно ни за друго, јер није лепљива и не прекрива површине у поптуности.
Услови за развој бактерија
Присуство ваздуха може подстаћи раст опасних бактерија, које често доводе до тровања храном, упозоравају Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ). Ове бактерије могу да напредују у условима које ствара алуминијумска фолија, попут стафилокока, бактерије која се може пренети у храну ако је људи који је имају на кожи или носу додирну без прања руку.
Чак и након кувања, бактерије могу произвести токсине који изазивају тровање храном. Неправилно складиштење у алуминијумској фолији такође повећава ризик од болести као што су ботулизам и листерија, а иако су ретке, обе инфекције могу изазвати озбиљне здравствене проблеме.
Када може да се користи фолија
Алуминијум може да реагује са киселом или сланом храном, попут парадајз соса, што доводи до продирања алуминијума у храну. Ово може променити њен укус и повећати унос алуминијума , што може имати штетне последице по здравље појединца, преноси портал "Саутерн ливинг".
У случају да морате да искористите алуминијумску фолију, ограничите њену употребу на кратке временске периоде и то највише у трајању од два дана. Стручњаци препоручују да избегавате умотавање вруће хране, већ је оставите да се охлади на собној температури пре умотавања.
Правилно складиштење
Друге методе складиштења хране укључују херметичке посуде, које спречавају контаминацију и губитак влаге. Поделите велике порције у мање, плитке стаклене или пластичне посуде.
Ако желите да будете заиста сигурни да ли је препоручљиво јести остатке, користите етикете да означите датум и врсту хране коју сте запаковали, како бисте пратили колико дуго је била ускладиштена.
Остаци могу да остану у фрижидеру (на температури испод 4 степена Целзијуса) до четири дана, а за дуже складиштење користите замрзивач, где већина хране може да траје до три месеца. Осим складиштења, важно је да храну добро и равномерно подгрејете пре него што је поново конзумирате. На крају, ако одређени остаци не миришу или не изгледају како треба, немојте се играти са здрављем и баците их.