Некада давно, када су основне намирнице биле тешко доступне обичним грађанима, ови "ђевреци" су били најбољи извор хранљивих материја, а уједно и јако доступни, јер су се правили од свега пар намирница - брашна, соли и воде. Ови "ђевреци" и данас уживају велику популарност, највише због тога што су крајње универзални - могу послужити и као ужина, и као основа за сендвиче, па чак и као прилог уз чај или кафу, самостално или уз додатак џема или меда. Значи - уз све иду и у све се мешају. Али, између ове три врсте постоји велика разлика, како у припреми, тако и у изгледу и текстури.
Сушке
Од три врсте "ђеврека" сушке су најмање, али и најтврђе. Њихов пречник варира између 4 и 7 центиметара (неки праве и веће, до 12 центиметара), док дебљина не би требало да премашује 1,5 центиметар. По правилу се оне праве као и бублики и баранке, кувају, па потом и запеку, уз то да се након припреме оне додатно исусушују, у традиционалној пећи или рерни, како би постале чврсте хрскаве и дуже трајале. Сушке су се, због своје чврстоће, често давале и малишанима којима расту зубићи, како би им се помогло да лакше прегурају тај период.
Баранке
Баранке су за нијансу крупније од сушки: у пречнику су најчешће између 7 и 10 центиметара, али су доста дебље - од 1,7 до 2,2 центиметра. Оне су и мекше од сушки, јер се након припреме не исушују додатно у рерни, већ одмах једу. Испрва су оне прављене само од основних састојака, али су касније доживеле трансформацију: домаћице су, како би укус био лепши, у њих почеле да додају и ванилу, лимунову кору, шећер и мак, а понекада и воће и бадеме. У стара времена Руси су преостале, непоједене баранке низали на канап и качили изнад пећи, ради декорисања простора.
Бублики
Бублики су највећи и најмекши руски "ђевреци" и најсличнији су ђеврецима какви се праве и у Србији и по начину припреме, а и по укусу. У њих се обично додаје и квацас, како би тесто било ваздушастије, а након кувања они се додатно малчице и запеку, не би ли добили лепу златну корицу и дуже остали свежи. Бублики се најчешће користе за припрему сендвича или се филују слатким надевом, како би се послужили као посластица уз чај, кафу или компот. Неки воле да их поспу сусамом или маком, ради обогаћивања укуса, али то није неопходно. Најважније је да они буду меки.