Арктичка војна истраживачка база под називом "Кемп сенчери(Camp Century)", којом су управљале Сједињене Америчке Државе између 1959. и 1967. године током Хладног рата је пронађена након новог НАСА истраживања у Гренланду. Ова база је била централна тачка пројекта "Ајсворм (или "Iceworm, у преводу "ледени црв"), а према проценама, тренутно је закопана најмање 30 метара испод снежне површине.
Пројекат "Ајсворм" је представљао план за постављање мреже лансирних места за нуклеарне ракете које би биле скривене испод арктичког леденог покривача, за које се веровало да би могле преживети први напад Совјетског Савеза.
Ипак, америчка војска никада није успела да постави ракете, јер није добила дозволу владе Данске, која има суверенитет над Гренландом, те су ову локацију 1967. године напустили - препуштајући је суровом снегу и леду.
Сада је база сасвим случајно поново пронађена, иако су њени обриси били видљиви научницима и током претходних експедиција, најновији снимци пружили су најбољу слику до сада.
"У почетку нисмо знали у шта гледамо. Тражили смо базу ледене плоче, а онда се одједном појавио "Кемп сенчери"," изјавио је из НАСА Алекс Гарднер, вођа пројекта и стручњак за криолошке науке из Лабораторије за млазни погон (ЈПЛ), преноси "Ај-Еф-Ел Сајенс".
Еколошка катастрофа у најави
Међутим, глобално загревање би могло учинити ову базу опасном. Ледени покривач би могао почети да се топи до 2100. године, према истраживању из 2016. године, али само уколико коришћење фосилних горива и утицај глобалног загревања остану непромењени.
Топљење леденог покривача могло би довести до озбиљних проблема, јер је војни комплекс користио нуклеарни реактор, који је за собом оставио велике количине радиоактивног, хемијског и биолошког отпада. Ако се покривач отопи, овај отпад ће бити ослобођен и може уништити осетљиви екосистем у околини, али и изазвати политичке спорове између владе Данске и САД, рекли су истраживачи.
"Ако количина годишњег снега наставља да премашује топљење на годишњем нивоу, подручје с отпадом ће се и даље продубљивати у гренландски ледени покривач. Другим речима, не постоји ризик да ће остаци због топљења доспети на површину пре 2100. године," изјавио је Вилијам Колган, истраживач на Геолошком надзору Данске и Гренланда.
С обзиром на различите прогнозе и информације о дебљини леденог слоја, још увек није могуће претпоставити шта ће се догодити. Међутим, научне иницијативе попут ове, које су откриле најпрецизнију слику остатака базе до сада, могле би помоћи у наредним истраживањима.